Плава госпођа

ПЛАВА ГОСПОЂА. 12

било му је нешто као нелагодно, непотпуно, мало празно. Она се њему одмах допала. Он се њој одмах није допао.

Дошли су у вилу и пошто су се записали и мало поразговарали о путу, она их остави и посаветова да се одморе. Лађа је дошла око једанаест. а тада је већ била поноћ. После пола сата она. куцну на врата суседне собе.

— Олга, јесте ли сами, јесте ли легли"

— Јесам. Нисам.

То је била Олга што отвори врата, загрли је јако и уведе у своју собу. Није се могло чути шта. су њих две разговарале. Сликара бар није то још занимало. Он је прво помислио: — Ала ова већ командује! Али ја нисам Олга, Затим се осмехнуо на мисао да она зна шта је говорио о њој п обећао себи да то мало поправи, мало, не сасвим; Лепа је — рече у себи — али још више елегантна. Смео бих се кладити да се одева у Паризу! — помислио је напослетку, предајући се сну, јер је збиља био уморан и никога није волео више него себе.

Јутро. Десет часова. Море глатко и мирно и бледо плаво као опал. Ветар пирне и дотакне се површине и набере је као лаку свилу, Не изгледа. дубоко, али се тако бескрајно далеко разлило његтово бледо плавило да се човечија душа шири према тим видицима и у њој нешто пуца од милине. и боли као слатки бол љубави.

Сликар седи на тераси и очекује сестру и њену пријатељицу. Њему није досадно без њих. Међутим осећа се пријатно узнемирен као да га спопадају неке сликарске визије, што је бивало пред часове најозбиљнијега рада кад је заборављао цео свети кад је његов таленат био обожавани деспот његовога живота.

Кад су се појавиле, није могао да сакрије узбуђење. Његова лепа пцрномањаста сестра у сивој хаљини изгледала је као нека скромна, готово спрота, девојчица према елегантној дами у белој хаљини са љубичастим сомотом око појаса и око

2