Плава госпођа

16 МИЛИЦА ЈАНКОВИЋ

рабе и купуса. Да га приволим, прочитам му део вашега писма. Он се заинтересовао. Каже: — Дај цело. Прочитао. Смеши се. Пита: Има ли још које 2 Ја од радости заборавих шта све тамо има и дам му и прво. — Слушај — вели — па она је занимљива и поетична! Па што ми не кажеш2 — Видиш ја то нисам знала — рекох ја, смејући се. — А је ли збиља лепа2 — Не знам, разни су укуси, Добро, хајде да идемо кад толико волиш. Изгледа да је тамо заиста лепо. Ја ћу студирати оне што смеју поцрнети, јер волим класичне ствари и не верујем много у лепоту твоје госпође иако ми се њена нескромност допада, а вас две идите куда хоћете и радите шта хоћете, Твоја пријатељица нека пише мужу писма о мору и нека нам даје да. читамо. Све то још може бити пријатно кад не морам да будем каваљер. Не знам који је лудак то измислио да човек треба лепо одевеној жени да буде слуга.

Видите како је неваљао. Па ипак ја га волим и не љутим се, а ви сте бољи од мене. Причала. сам му нешто о вама. (Он се смешио, помало и иронично — на мој рачун — али је много личио на мога пређашњег брата. Дакле, до виђења! И мору кажите до виђења! Воли вас

Олга.

Р5. Тако бих волела да у вашој вили добијемо две собе. Моја може бити сасвим мала, само да је близу ваше и да гледа на море.

>

И они су дошли. Зора је ишла са вратаром виле да их дочека. Била је у црном костиму. На глави је имала црну свилену капу (са жутом кокардом) која јој је сву косу покривала, Лице је увила лаким црним велом. Она се тако обукла са рачуном. Истински радосно је загрлила своју младу пријатељицу и пријатељски отворено пружила руку сликару. Он је разумео да је он за њу Олгин брат и