Плава госпођа

ПЛАВА ГОСПОЂА. 15

бело село се изгубило са својом црквом као слика снова и остале су само плаве далеке обале као слике чежње. |

Али доста, доста, мила моја, уморићу вас. Дакле, за брата се немојте ништа кидати, проћи ће то, та он је још тако млад. Ја мислим да је он зато нервозан што се његов таленат бори са природом и његовим темпараментом и што се можда његов дух бори са животом који га окружује, привлачи га и смета му у раду. Мени се допадају они људи који почињу нову бразду понова баш на оном каменитом месту где су један плуг скрхали. И верујем (пошто је то ваш брат) да ће вас он још који пут сликати и придобити анђела у вама и победити демона у себи и убеђена сам да ће та слика бити псто тако лепа као што сте ви и какву вас ја много волим,

Зора.

Мада је писмо које је после овога дошло било кратко, учинило је да су се белој госпођи зажарили образи од радости. Она се одмах бацила на некакво припремање. А Олгино писмо остало је полове то на столу:

Драга моја госпођо, луда сам од одушевљења, не могу много да вам пишем, имам пречих послова; кроз неколико дана долазимо — мој брат и ја. Јао, немојте бити горди према њему, опростите му. Захваљујући вама, он се мало повратио.

Али ја стрепим: страшно сам се огрешила о вас: дала сам му да прочита ваша писма, оба тешко мени! Ако се много љутите, јавите депешом да не дођемо. Или да ја вама јавим кад долазимо 2 Крива сам, али, мила моја госпођо, — иначе не бисмо дошли. ЈЕ (аи поене зешиака другог писма добила такву вољу да дођем, да сам покушала опет да га молим иако се нисам надала успеху.

Био је добро расположен, јер је дивно насликао теткину башту и у позадини тетку код леје келе-