Плава госпођа

ПЛАВА ГОСПОЂА 23

— Не, ја ћу радити друге. Ако видите да сам сликар достојан ваше лепоте, ви само изјавите жељу и бићете насликани.

Тако су они у шаљивоме тону започели борбу.

После подне доста рано она оде сама негде и брзо се врати.

— Олга, нашла сам барку и једног доброг

веслача. Хајдете брзо! — викну својим звучним гласом Олги под прозор. — Одмах! — одговори глас из собе радосно

и ужурбано. На другом прозору појави се сликарева глава.

— А мене не примате2 — упита он, смешећи се. — Не, вас само не зовемо — рече она — а

примамо вас.

(Он слете низ степенице и рече мало узрујано:

— Био сам се уплашио да ме нећете повести. Молим једно место у барци крај ваших ногу. И ако је могућно претплаћујем се на то место стално докле год смо овде.

— (0, ми ћемо се возати често, а ви треба да лежите на песку.

— Ах, ви сте злопамтило, Моја је сестра боља од вас: она ми је опростила.

— Она је боља од мене. Али она је ваша сестра. И ја бих можда опростила брату; туђем човеку се не опрашта лако.

Он се угризе за усну и рече некако искрено болно:

— Онда ја треба да се повучем...

Она му се осмехну тако мило, и пружи му руку, да он устрепта.

— Немојте бити дете — рече. — Мало шале није забрањено. :

— А ви немојте кокетовати са мном и светити ми се, молим вас, јер ћу бити врло несрећан. Откуд сам ја могао слутити да сте ви тако лепи Олга је крива што ми није о томе ништа говорила. .