Плава госпођа

[5 [5]

МИЛИЦА ЈАНКОВИЋ

да одговори, али му је било пријатно да разговара са њом и рече:

— Зато што бих вас онда могао богато платити и узети за модел. Сликати вас крај мора...

Преко његових мирних очију пређе нека сенка и њој се учини да он већ види ту слику. И она порумене од радости и од жеље да и она види ту слику. Но не рече ништа.

Олга која је желела да покаже дар свога брата и да поправи рђаво мишљење о њему, због кога се осећала кривом, рече:

— Баш си ти чудан. Зашто не замолиш госпођу2 Можда би ти седела као модел.

Он је ћутао и гледао је.

—- Јесте, зашто ме не замолите, већ проклињете судбуг — питала је и смешила се она иронично својим плавим очима и поруменелим образима и белим зубима и црвеним уснама, а он се, не знајући зашто, сећао детињства и своје куће и баште под снегом и првих љубичица и пролећа и јагода и руменог лета са ружама и златне јесени и белих бресака са црвеним месом.

— Ја не волим да молим, Нећу да просјачим лепоту. Ја узимам што ми се само понуди, или отимам што се не да — рече полагано и као пркосећи некоме.

(Она се смејала мало кокетно.

= Ви сте много охоли. Онда мене нећете сликати. Ја се нећу попудити, нити се дајем отети.

Олга којој је то све изгледало љупка шала и која је била у екстази због мора, свога брата и своје пријатељице, рече весело:

= Обоје ћете изгубити. Боље: да се помирите.

= Видите како је моја сестра паметна.

= Хоћемо ли да је послушамо2

= Кад ћу, госпођо, да вас радим 2

— Ја сам спремна. Кад зажелите да ме сликате, изволите, Само једна реч молбе.