Плава госпођа

-6 МИЛИЦА ЈАНКОВИЋ

Кад би његов поглед пун дивљења постајао страстан и кад би јој се учинио да он сувише близу до ње хоће да седне, онда би нестало осмеха са њеног лица, њене би се очи сакриле под густе трепавице и њему би се учинило као да му бело брдо са јеловом шумом испод снега из даљине гордо каже: Ја сам сувише високо, не пењи се: уморићеш се, а нећеш стићи, Гледај ме само издалека; тако је лепше.

Он је знао да.тако мора и треба да буде, па ипак се једио: А кад се једио, он је постајао па-костан и подругљив. Више свега њега је узрујавао неуспех, уопште неуспех.

Олга је понекад упитно погледала своју пријатељицу кад би опазила да се симптоми болести коју није разумела појављују понова. (Он би опазио те погледе и онда би се дуго савлађивао и уздржавао своју зловољу.

Понекад би одлазио од њих и читаво пола дана није их виђао. Цео дан није могао издржати. То је са једом сам себи признавао. Толико му је потребно било да гледа ту жену, да је студира, како је он сам себе лагао. И његов савезник, уметник, није му био искрен и веран пријатељ. Обично је одлазио љут и једак и желео да их напусти и да им буде досадно без њега, али је убрзо њему бивало досадно и он би скраћивао своје одсуство и долазио њима пун радости и духовитости.

Олга која је одмах страсно заволела море није још ништа опажала., А госпођа2 Она бар није показивала да је опажала.

=— Куда то идеш2 Где налазиш то добро расположење% Има ли тамо какав извор добра2 питала га је једном сестра.

— Тражим инспирације и налазим их. Враћам се богатији и задовољнији. Има, има извор добра.

— Зашто некад не поведеш и нас2

— Ја зато баш и идем да побегнем од вас. У самоћи се стварају слике и илузије. У самоћи се купам у извору истине. И тада ми не треба нико.

7