Плава госпођа

ПЛАВА ГОСПОЂА. 8!

јика не тиче; он хоће четку, платно, боје, или готову слику, њему је рад само оно што се види, физички рад. То је као кад би прекоравали писца који, кад ништа не штампа у последње време, да ништа и не пише,

Она је мало поцрвенела од те наглости — и оћутала. Није хтела да се брани, ни њега да напада. Није хтела да га доводи у ватру, да га вређа и да изазива нове увреде. Помало га се бојала. И хтела је пре свега да га проучи, да га позна. После ће знати како треба да се понаша. Осећала је неку нелагодност и непријатност од тога што се пред њим колеба њена увек поносна и мирна поузданост и што он не личи ни на једног од људи који су се њоме одушевљавали и којима је било тако лако владати. И упркос томе, и баш због тога, он ју је привлачио: и она и он, и поред њеног искуства у које су веровали, нису успели да примене своју тактику и зато су бивали незадовољни и једно другим и сами собом.

Седећи на тераси, увече, обично бп говорили о сликарству и књижевности. Можда их је слика мора на то побуђивала. Млада жена је била најобразованија међу њима. Она је доста путовала са својим мужем пи умела је доста да каљс о лепим стварима. Једном тако запита мало радовао тога чуднога младића:

— Кога сликара највише волите 2

=— Рембранта.

= (Од старих 2

— 'И од нових и од старих.

— Никако се не слажем са вама. Од сликара највише волите Рембранта, а једном сте казали да од књижевника највише волите Мопасана, Највише их ценити то разумем, јер они су дивови. Ја их се чак помало бојим. Али њих волети највише то не могу да схватим.

— Искрено вас сажаљевам — рече он ласкаво .