Плава госпођа

34 МИЛИЈА ЈАНКОВИЋ

(Она то никако није допуштала, различито се изговарајући. Себи је говорила да неће да га навикне; хоће бар у својој соби да буде слободна од њега. А није се питала зашто јој тако годи та његова брига.

(на је била паметна жена, али није разумела шта се то с њом дешава, јер се то сад први пут с њом дешавало. Зашто је тако боли свака његова увреда и зашто јој тако годи свака његова љубазност2г Од природе романтична она је обожавала уметност и љубав. Врло млада удата за човека доста старијег она није досад у животу имала оно што је звала тајанственим именом љубав. И она је некад несвесно, а некад чак и свесно очекивала да и њој једном дође права љубав. И сад ево пред њу је искрснуо човек, непознат и чудан, и мрзак и мио и она није умела да аналише своја осећања, ни да разуме њега. А он2 Он је био од оних младића »из добре куће« који су тражени у женском друштву, а којима је то друштво досадно, Није био довољно образован, али је био врло интелигентан и то га је увек спасавало, и у озбиљнијем друштву. _Људи су га ценили, Девојке су га звале на посела, а жене на састанке, а он се готово увек изговарао неким важним послом и узимао лажно љубазну маску да сакрије досаду и презирање. Он је био сит онога што су оне могле дати. Иако још врло млад он је доста живео. Имао је авантура и са удатим женама. Девојке је избегавао, јер је тврдио да неће да се жени и јер се сматрао за поштенота човека, а душевне забаве њихове биле су му наивне п досадне. Умео је да оцени људе чим баци један поглед међу њих. Само себе није умео тачно да оцени: веровао је да је добар. Но макако избегавао досаду и друштво, није их могао сасвим избећи, јер је дуго живео у родноме месту, омањој паланци, где су сви људи лознаници, а трећина рођаци. Бајдосадније му је било кад би му они који по = нису имали о сликарству говорили у очи ласксте речи о његовом таленту. И тако се лажна маска