Плава госпођа

52 МИЛИЦА ЈАНКОВИЋ

" Колико је год знала из наука и уметности његовом помоћи је дошла до тога знања, јер се је врло млада удала. Он би је увео и у политику да она за њу није имала антипатију, готово одвратност, посветио би је и у оне тајне у које је није посветио само зато што га није довољно волела, да би могла и сваки његов посао волети. Ако јој није био сасвим близак то је стога, што је она стављала брану између њихове две душе и повлачила се кад је он наступао. Како јој тога плавога дана није пало на ум колико је неправична 2

Прва слика коју је сликар урадио није била добра, Радио је на тераси на сунцу. Како ју је непрестано погледао, забављајући је, њен се израз непрестано мењао, а то је било врло тешко ухватити, Проналазио је све нешто ново и ново и чинило му се да непрестано само почиње слику, Другога дана био је доста задовољан.

= Кад не гледам вас, већ само слику, чини ми се да је добра, а кад вас погледам, видим још хиљаду ствари које треба ухватити. Да нисте уморни 72 Да вам није досадно 2

— Не, Врло ми је пријатно да вас гледам како радите,

= Ах! — рече Олга која је долазила с мора. = Мишо, остави тако, молим те. Немој више радити! Изврсно је иако није готово, Покварићеш, па ћеш се убити, драги мој брате. А шта ћу ја без тебе7 И госпођа ће очајавати,

Она је била одушевљена. Брат није хтео да је послуша и заиста је покварио слику. Био је несрећан, Чудновато. Зори није било сувише криво. Она је сад тек веровала у њега. Хотећи да га утеши, шалила се: |

— Има и у мени ваљда неки ђаво који се не да насликати,

— У вама има сто ђавола и сто анђела, али ћу их ја насликати, или ћу бацити палету у море. А сад се одморите до сутра,