Плава госпођа

ПЛАВА ГОСПОЂА 51

— Не, Олга — говорио би њен брат који је брзо скупио своје четке и платно и дошао к њима, да му ни један тренут не пропадне и чуо последње сестрине речи — не, Олга, то што ти осећаш то је плагијат: ти осећаш моћ вечности коју има море и хоћеш да је придодаш и својој души. И мене узбуђује његова величина и волим његову лепоту. Зашто оно тако једнако стоји на истом местуг2 Његов живот је тајанствен и друкчији, него живот који тече. Ја волим реку; она је као човек: дубља или плића, мања или већа, клизи или јури, ломи се преко камења, стрмоглављује се и све некоме циљу жури, као човек, и пре него што га постигне она нађе смрт у мору или у другој реци. Али море, шта оно хоће2 Зашто ми не каже 2 Моћно и силно, непрестано. долази на обалу људскога живота. Шта доносе ти таласи2 Здравље и тугуг Питање 2 Као нада, као чекање, вечито, незадовољено, поново се враћа само у себе. Шта то има у човечијој души слично мору што се одазива шуму мора са љубављу 2 Тајна и дубина. (Одакле долази, куда иде7 Река се бори као човек, а море је освојило све. Па зашто је понекад љупко као вољена и срећна жена, а понекад бесно и незадовољно као човек кога мори страст“ Шта хоће оно, зар му је мало моћи и снаге 2 Па ипак мене умирује његов немир који је велики као мој немир.

— Ви обоје исто осећате, само различито разумете и тумачите своја осећања — рече Зора и замисли се.

»Они су паметнији од мене мако ја више знам; они дубље осећају мако мисле да сам ја нешто више од њих«. Тако је мислила млада жена. А то није било тачно. Затим јој паде на ум њен муж, од кога је данас добила писмо. »Ето он ми никад не створи овакво задовољство, никад ме не уведе у ризнице својих мисли, не понаша се са. мном као са другом и пријатељем, већ као са дететом«. То није било истина. Њен муж је врло радо њој читао сваки свој рад и ценио њен суд.

б 4»