Плава госпођа

ПЛАВА ГОСПОЂА. 55

троје, будно јер је сав треперио, снено, јер је имао визију. Слика је била довршена. Представљала је ону стену са које је висио џбун алоја и испод које је море било тако загасито плаво какво нигде више у тој околини није било. На стени је стојала плава жена и гледала у море предано као да тражи срећу. Жена је била само на слици на стени. У стварности она је стојала већ доле поред сликара и гледала га тако радосно као да је већ нашла срећу.

Море се таласало одмерено и меко као женске труди кад у њима срце нешто слути а још не зна; сјајно као уље, дубоко и провидно као кристал изгледало је густо и тешко као минерал, као раскаљен драги камен, гибало се и преливало у својој бујности и своме богатству, каода је лакше дисало после тежег дисања, као да је савлађивало неко велико узбуђење и желело да се одмори од среће.

— Јесте ли задовољни7 — рече жена, чија је силуета била ухваћена на слици мора.

— Не, ја никад нисам задовољан. Ово је добро, видите. Али вас и моје осећање ја би хтео сасвим друкчије да насликам.

= Како 2 Кажите! — молила је она.

— Ту сам идеју украо из вашега писма (Олги. Но она иначе није нова. Ја бих јој дао нов израз. Најтамније и најнемирније море. И један талас пун зелене и плаве дубине и провидности, огроман и“ пун претње и туге удара у стену и избацује на земљу Венеру, нагу богињу са косом пуном сунца, са очима пуним морских дубина, са уснама пуним ватре и крви, са телом пуним таласа. Зашто ме не надахнете генијемг На вашем лицу био би страх сирене прогнане из мора, бол богиње која ће бити жена и волети на земљи и скрушеност жене која ће бити човекова робиња и понос 6огиње која ће ипак остати богиња и кад нестане богова. И док она стаје својом дивном ногом на стену, дотле ће се више њене главе поцепати црни