Плава госпођа

56 МИЛИЦА ЈАНКОВИЋ

густи облаци и сунце ђе обасјати њену косу и дрхтаво тело. И човек са обале кад је угледа осетиће страх и радост и неће знати да ли је она срећа или проклетство, али ће морати да је воли више и јаче него што воли живот и него што се боји смрти. Разумете ли2

— (О, разумем — рече она, осетљива за све лепо и мистично и радосна што је она дала надахнуће. Брзо му приђе и ухвати га за обе руке као да је тиме хтела да покаже како је њена душа загрлила његову мисао.

У том часу појави се (Олга и врло се збуни, учини корак каода хтеде да се врати, па се још више збуни и љута на себе приђе им каода је нешто скривила или · да је била врло непажљива. = Мала, да чујете што ми је лепе санке причао ваш брат. Ми се више не свађамо: сасвим смо добри пријатељи. Видите како је добро кад се ради,

= Олга, ваља ли слика 2 — упита је брат.

Олги је било непрестано помало незгодно: чинило јој се да они хоће само да је изведу из забуне, па се тиме и они збуњују. Али слика је била лепа и она се занесе.

— Море ти је право данашње море, осећа се густина и дубина прозрачности, а ова барка у даљини што подрхтава шумним једрилом каода је жива, као да се упила у море, па, као лептир из цвета, сише живот из њега, Има у теби нешто ретко. Ти ниси велики уметник, али си тако истинит и искрен и донде докле достиже твоја моћ ти си јединствен. Ти си као писац који не може да напише роман, али су му мале приповетке права ремек дела. Само, видиш, ја госпођу не бих овде метнула. Она је лепа и не квари лепоту и величину мора — али шта ће ту човек насликан 2 Пред тим морем треба да је само онај човек који је пред сликом, па да ти буде захвалан као Богу, Ја жоћу да се у самоћи дивим само мору, а сваки