Племенити минерали и драго камење

2 САВА УРОШЕВИЋ

_ Ни природи није било лако прикупити на једноме објекту већи број таквих особина, које ће скупа допринети, да се његова племенитост што потпуније оствари и истакне; шта више, и код једног истог минерала (минералне врсте) нису сви примерци носиоци свих оних лепих особина, које карактеришу један племенити минерал, са чега су за наките употребљиви минерали ретке природне творевине, и као такве су нарочито цењени.

Неке од најзначајнијих особина племенитих минерала — сјајност, боја. — нису увек видно испољене на примерцима које у природи налазимо као сиров материал за израду драгог камења. Шта више спољашња површина једног драгоценог минерала може често бити тако груба, храпава и тамна, да се ни слутити не би могло, да се под једним тако грубим обмотачем налази најчистија минерална маса савршене лепоте. Но и онда, када се један племенити минерал нађе у облику лепих кристала, глатке и сјајне површине, све карактеристичне особине његове нису испољене до највеће мере. С тога се један племенити минерал неће употребити као накит у оном стању у каквом се у природи налази, него ће се вештачки обрадити за тај циљ: сећи ће се у“нарочитим полиедарским облицима, или у таквима који носе уобљену површину, и мора се после тога савршено углачати. За то постоје нарочите радионице и стручни радници који се овим пословима баве, и снабдевају јурелирске трговине драгим камењем.

Све до 18. века приписиване су појединим врстама драгог камења разне чудотворне моћи. С том вером многи су накити ношени не само као украс, већ поглавито као талисман који штити од разних опасности и болести, лечи разне болести, олакшава тешке порођаје, лоноси победу над непријатељем, задобија владалачке милости и т. Д. Обрнуто, пак, веровало се, да врло крупни диамгнти доносе несрећу | сопственику. За чувени Кохинур постоји предање, да је свих 18 његових хиндостанских кнежевских