Племенити минерали и драго камење

о САВА УРОШЕВИЋ

бројем пљосница, и које су у свему сличне облицима које налазимо у геометрији. Сва таква природном или вештачком кристализацијом створена т:ла називају се кристалима. Број и размештај њихових пљосни регулишу нарочити природни закони кристализације. Коцка, октаедар, ромбдодекаедар, тетраедар, призма, бипирамида и њихове комбинације јесу кристални облици најчешће остварени код племенитих минерала.

Кристални облик је управо непосредни резултат оне геометриске правилности, која је остварена међу молекулима тога кристалног облика. Отуда се аморфне масе не могу никада појавити у облику кристала. С погледом на степен симетричности кеји постоји код сваког кристала, сви могућни кристални облици деле се у 32 класе, а ове се групишу у 7 кристалних система. То су: тесерална, тетрагонална, ' хексагонална, ромбоедарска, ромбична, моноклинична и триклинична система.

Осим једноставних кристала, налазе се и такви, на којима се јасно види да су постали срастањем двеју, некада и више, кристалних индивидуа. Када се овако срастање врши по извесној законској правилности, онда се такав појав назива ближењењем кристала, а срасле индивидуе близнацима.

2 Физичке особине минералних маса.

Многобројне су физичке особине минералних маса, али с обзиром на племените минерале и драго камење од значаја су следеће: специфична тежина, тврдина, цепљивост, боја, провидност, сјајност, преламање светлости (индекс преламања) и расипање светлости.

Специфична тежина. — Специфична тежина једног тела је однос између тежине тога тела измереног у ваздуху на тачним теразијама, и тежине равне 3апремине дестилисане воде (4" С.). Ако би тежина неког тела била 3 грама, а тежина воде, исте запре-