Племенити минерали и драго камење

ПЛЕМЕНИТИ МИНЕРАЛИ И ДРАГО КАМЕЊЕ Т

мине које и тело, 2 грама, онда ће специфична тежина тога тела бити 3/2 = 1,5. Дакле, број који нам каже колико је пута једно тело теже од равне запремине дестилисане воде, назива се специфичном теожином тога тела.

Постоје разне методе за одредбу спецефичне тежине тела. За такву одредбу код племенитих минерала употребљава се метода хидростатичних теразија. Вестфалове теразије нарочито су подесне за брзу одредбу специфичне тежине. Сем тога, јувелири се служе такозваним тешким течностима, које им · дају врло брзо потребно обавештење о спец. тежини неког драгог камена. Ради се на обичној температури (15—20" Сл, с тим да се ова за то време не мења нагло, Једна од закових тешких течности је метилен-јодид. Засићен јодом или јодоформом има спец. тежину = 3,6; чист м.јодид има сеп. т. = 3,3; досипањем бензола можемо учинити да му сп. теж. буде = 3,0; најзад, разблажен још више бензолом, може се учинити да му сп. т. буде = 2,65, а то је управо специфична тежина горског кристала. Ако се један комадић минерала спусти у прву течност и у истој потоне на дно суда, онда је његова сп. тежина већа од 3,6; мања је ако на течности плива. У последњем случају минерал се, опран бензолом и осушен, спусти у другу течност: ако у овој потоне на дно суда, онда значи да му сп. т. лежи између 3,6 и 3,3; остане ли у течности на дубини до које смог штипаљком унели, онда значи да му је специфична теж. тачно 3,3. Минерал који би пливао на површини друге течности, уноси се, опран и осушен, у трећу течност (3.0): ако потоне на дно суда сп. т. му · је већа од 3,0 а мања од 3,3; ако исплива на површину, онда је мања од 3,0. Према брзини са којом се минерал пење ка површини, или тоне ка дну, суди се којој је граници, између две, ближа његова специфична тежина. — Нека бисмо, на пример, имали један потпуно бистар и безбојан камен који би могао бити: горски кристал (сеп. т. 2,65), или фенакит (еп. т. 2,95) или безбојни турмалин (еп. т. 3,02). Ако би овај ка-