Племенити минерали и драго камење

ГАГАТ.

Гагат (црни ћилибар, јаз, Јеђ) је једна врста фосилног угља. Он се у својим одабраним примерцима употребљава за израду истих објеката као и ћилибар, с том разликом што се накит од гагата коси за време жалости.

Од гагата бирају се за обраду они примерци, који имају потпуно хомогену црну боју, чисту непрозрачну смоласту масу, која је потпуно изгубила првобитну структуру дрвеног ткива. Масно-смоласта сјајност оваквог гагата повећава се глачањем као код ћилибара. Тврдина масе колеба се између 3 и 4, дакле довољна да од ње израђени предмети могу доста дуго одржати оштрину облика. Специфична тежина је 1,35; ипак, има гагата који пливају на води, али то долази од порозности масе. У пламену дуваљке гагат се запали и гори димљивих пламеном, остављајући као несагорљив остатак сјајну, порозну масу кокса. При додиру руком не осећа се хладан, по чему се одмах разликује од црног стакла и других црних минерала анорганског порекла.

Центар гагатске индустрије налази се у Енглеској (МУћибђу, Уогк5ћте). Сирови материал добија се поглавито из околине Витбија, али и поред тога енглеске радионице набављају један део гагата из Шпаније (Арагоније, Астурије), само је овај нижег квалитета од енглеског. У Француској (Гапо цедос) је, такође, некада од домаћег и шпанског материала био обрађиван гагат у већем обиму, што већ данас није случај. Тако исто и у Виртембергу.

И ако предмети израђени од гагата нису високе