Племенити минерали и драго камење

ПЛЕМЕНИТИ МИНЕРАЛИ И ДРАГО КАМЕЊЕ 45

је циљ, да у грубим потезима покаже општу форму и распоред главних пљосница на камену. Радник (је Бгшешг) држи руком чашицу у којој је утврђен камен и тако га израђује на точку који се окреће. Или таре два камена један о други. — На овај начин т.ј. држећи чашицу руком на точку, израђују се и обле површине на племенитим минералима.

Пошто је по датом нацрту цела површина камена претворена у пљоснице, које су без сјајности, тамне и рапаве, приступа се завршној обради глачању камена.

Глачање. Све дотле док тамне и рапаве пљоснице, исечене на показати начин, не добију савршену углачаност, не може се говорити о лепоти једног драгог камена, јер ова, у највећем броју случајева, лежи у сјајности његових пљосница, до које се долази само савршеним глачањем.

Глачање пљосница изводи се истом припремом и истим машинама као и сечење њихово, само се мења точак, јер он мора бити од мекшег материала но што је камен, а често и превучен кожом, чохом или хартијом; исто тако и прах за глачање мора бити до највеће мере ситан и ни у којем случају тврђи од камена који се глача: триполи, пловућац, оксид калаја итд. Глачање на точку прсдужује се све дотле, док се не запази да се даљим радом не добија светлија површина. р Ваља приметити, да се код диаманта, који се

само диамантским прахом ради, глачање врши једновремено са сечењем. То би се могло постићи и код других племенитих минерала, само када би се за сечење употребила каша од мекшег материала; али тада би обрада била врло спора и у толико скупља. Зато се глачање врши увек после сечења.

Литоглиптика (гравирање камена). — Литоглиптика је врло стара вештина, старија од полисдарског сечења племенитих минерала. За њу су знали стари народи, нарочито Персианци, Вавилоњани, Египћани, а потом и Етрурци; Јелини и Рим-