Племенити минерали и драго камење

46 САВА УРОШЕВИЋ

љани су је довели били до највећег савршенства. Вештина гравирања на драгоценом камењу стајала је на врло високом ступњу за време Александра Великог, када је живео и радио знаменити глиптичар Пирготел. А најстарији гравирани камен грчки, за који се данас зна, јесте један карнеол, на коме је представљена смрт Отриадеса, шпартанског јунака из У! в. пре Христа. У Средњем Веку вештина гравирања на камену није била негована с успехом код Европљана, а оживала је тек у ХУГ веку под утицајем два чувена глиптичара: Јована Бернарди (названог од савременика Споуапт деПе Согпо), који је живео на двору Лоренца Медичи, и Доменика де Камеџ, који је живео у Неапољу. У Француској је био чувен глиптичар Колдор; у Немачкој Лука Килијан, названи „немачки Пирготел“; у Енглеској Браун (Втамт); у Русији: С. В. Васиљев, 0. А. Алексјев (1764—1801) А. Е. Есаков, Леберехт, Раевски, Уткин и др. У другој половини 19 в. чувен је био у Француској глиптичар Бисингер.

Гравирани племенити минерали називају се општим именом геме (ја септе). Интаглијама (1п(ка ез, еаоћеп) називају се геме на којима су урезани издубљени ликови или ма какви знаци; каме (сапвез, Катееп) су геме на којима су изрезани испупчени, рељефни ликови. Вештина резања интаглија зове се скулптура, а камеа торнатура. Прва је старија од друге. Али и торнатура је била позната Египћанима још у најстаријем историском добу. Египћанске каме познате су под именом скарабе (5сатаћвег, ЗКагабдепу по колеоптеру истог имена који је на њима изрезан.

За израду интаглија употребљавани су врло разноврсни минерали: провидни и непровидни, тврди и меки. Племенити минерали велике тврдине (диамант, рубин, сафир), ређе су употребљавани; много чешће су били гравирани: смарагд, аквамарин, топаз, хризолит, тиркис, кварц, аметист, плазма, карнеол, калцедон, ахат, оникс, сардоникс, хелиотроп, опал, јаспис, лазурит, нефрит, опсидиан, магнетит и неки