Племенити минерали и драго камење

ПЛЕМЕНИТИ МИНЕРАЛИ И ДРАГО КАМЕЊЕ 47

други. Данас се поглавито узима као сиров материал за интаглије: кварц, калцедон, ахат, оникс карнеол, плазма, хематит.

За израду каме ретко се узимају провидни минерали, већ непровидни, поглавито, пак, такви, чија је маса образована од неколико слојева разне боје, каошто је случај код оникса. Глиптичар се користи оваквим склопом минералне масе: да један слој употреби за подлогу рељефног лика; од другог слоја изрезаће лице, врат, руке; од трећег слоја: косу или одело итд. Каме се израђују и од једнобојних минерала: тиркиса, малахита, јасписа и др. У Италији, поглавито у Неапољу, каме се режу на дебелим љуштурама неких морских пужева, јер су ове образоване од наизменично белих и црвених слојева.

Данас се интаглије и каме раде помоћу малих челичних точкића разног облика, који су утврђени на врху једне танке осовине. За време врло брзог обртања ове осовине, на точкић се стално баца зејтином наквашен диамантски прах, помоћу кога глиптичар скида по напред утврђеном нацрту масу са претходно углачане површине камена. Последњи и финији детаљи на овако исеченој фигури урезују се руком, помоћу диамантске игле.

Вредност једног овако израђеног објекта, каме или интаглије, не лежи у вредности камена, каошто је случај код драгог камења, него у вештачком раду глиптичара. По томе се гравирање на минералима више приближава вештини склуптуре, код које су идеја и обликеглавно, а не камени материал.

Код старих Грка и Римљана геме су биле у великој моди, и за радове прослављених уметника, каошто су били: Кромос, Диодор са Самоса, Гликон и Пирготел, у Грчкој, у Риму Диоскорид, плаћане су у оно време баснословне цене. Поликратов прстен, дело славног Диодора, цењен је, по гласу предања, колико и само острво Самос. једне геме су рађене из чисте љубави према глиптичкој вештини, цењене и чуване као објекти високе уметничке вредности;