Племенити минерали и драго камење

ПЛЕМЕНИТИ МИНЕРАЛИ И ДРАГО КАМЕЊЕ 61

У Бразилији употребљава се као јединица мере за злато и племените минерале ошауаз (октава). Једна онауаз дели се на 32 упшшет5 и равна је 171 (кадшто 18) карата или 70 (односно 72) грена.

У Индији мера тежине за диаманте потпуно је независна од европског карата и мења се с локалношћу. У Сумелпуру зове се маша (тазсћа) и дели се на осам рати (га 5). По Таверњеју један рати износи 4 карата. У Голконду таква мера је мангалин (тапоапп). По Таверњеју један мангалин износи 13/8 карата.

У Персији је мера за диаманте мишкал (пизсћка!). Један мишкал износи 40 рати.

Таверњеово и Шрауфово правило. — Да би се могла одредити цена скупоценим племенитим минералима, нарочито диамантима, који на пијаце долазе као сиров материал, потребно је било имати неку полазну тачку, неко правило, које би регулисало новчану вредност њихову према величини и тежини камена. Неко време служило је као регулатор цена Тавернијево (или индиско) правило. По истоме добија се цена племенитог минерала, тежег од једног карата, када се цена одређена за један карат помножи удвојеном тежином камена или тежином на квадрат. Тако, ако би један карат диаманта коштао 200 франака, а тежина камена износи 5 карата, онда би, по Тавернијевом правилу (52х 200 = 5000), цена диаманта горње тежине требала да буде 5000 франака.

Тавернијево правило није било свуда примљено и примењивано као регулатор цена. Ипак је корисно служило као основица са које се полазило у оцењивању вредности крупнијих диаманата. За ситније диаманте, такве који су тежили неколико карата, правило је давалао сувише високу цену. С тога је доцније (1869. г.) Шрауф поставио друго правило, по коме се половина тежине камена множи с бројем који представља пуну тежину његову у каратима повећаним са 2, и све то се множи бројем