Племенити минерали и драго камење

62 САВА УРОШЕВИЋ

који представља цену једног карата. На пример, ако је диамант тежак 5 карата, а цена је једног карата 200 франака, онда би по овом правилу цена тога камена била: (21 х (5 - 2)) х 200 = 3500. И ако је ово правило било врло задовољавајуће за диаманте веће тежине, ипак, после открића диамантских рудника у јужној Афреци, који су дали много крупних примерака, оно је изгубило од своје првобитне тачности у оцењивању.

Драги камен, наравно, мора бити знатно скупљи од сировог и необрађеног племенитог минерала исте тежине. Пре свега, сечењем отпада знатан део масе, која је већ плаћена по тежини. Раду глачионицама, нарочито код камења велике тврдине, повећава врло много куповну цену драгог камена повећава је у толико више, што је број пљосница већи и размештај њихов компликованији. Рачуна се, на пример, да цена једне розете од диаманта треба да буде мања за !/5 од цене брилианта исте тежине и од истог минерала (квалитета). Најзад, узевши све ово у обзир, цена се једном драгом камену даје према личности која га купује. Јувелир ће, на пример увек тражити највећу цену, ако се као купац јави неки владалац, богати кнез или какав велики 60гаташ. ж

За време прошлог великог рата, и све до данас, цене драгог камења нису се кретале онако, како се то могло очекивати према ненормалном друштвеном стању које је услед рата настало и које ни до данас није отклоњено. И за време рата, и после тога, цена драгог камења није падала већ расла, што би на први поглед изгледало необјашњиво и неразумљиво, јер за време једне тако велике светске кризе, вероватно, никоме није било до луксуза, нити су биле прилике за његово испољавање. Међутим, овакав појав ипак није парадоксалан, већ се и за време рата и после рата управљао по начелу тражње и понуде,