Племенити минерали и драго камење

74 САВА УРОШЕВИЋ

лизације и потпуно друкчијих физичких особина налази се у природи као минерал графит, а ако би био аморфан, онда нити је диамант нити"графит, већ обичан угаљ или чађ.

И ако је хемиски састав диаманта тако прост, ипак се све до краја 18. века није познавала права хемиска природа његова. Њутон је (1675 г.), на основу великог индекса преламања, био нагласио, да диамант мора припадати категорији сагорљивих тела. Огледима, које су извршили (1694 и 1695 г.) два члана Академије дел Цименто у Флоренцији, утврђено је, да диамант на високој температури лагано и, најзад, потпуно испари, али се не топи. Лавоазије, испитујући хемиску природу диаманта, потврдио је резултате флорентинских академика, т. |. да диамант на високој температури заиста испарава, али само онда, ако се оглед врши у присуству ваздуха; у безваздушном простору и на највишој температури диамант не губи ни најмање од своје тежине. Лавоазије је, притом, констатовао, да се запремина ваздуха у коме диамант испарава смањује, и да тај ваздух има после тога особину да замути кречну воду, исто онако каошто чини диоксид угљеника. Најзад, овако замућена вода јако пенуша када јој се дода кап хлороводоничне киселине, опет исто онако, као да је кречна вода била замућена диоксидом угљеника. На основу свега овога Лавоазије је извео закључак, да диамант на високој температури и у присуству ваздуха сагорева, и да има врло велику сличност са угљеником. Потпуну идентичност диаманта са угљеником Лавоазије, и после свега овога, није смео прогласити.

После Лавоазија више хемичара бавило се овим питањем, и најзад је утврђено, да је диамант по хемиском саставу чист угљеник,

Ако се кристал диаманта жари до црвеног усијања у струји кисеоника, он ће потпуно сагорети. За време сагоревања камен се све више усијава, прелази у бело усијање, и гори без прекида слабим плавим пламеном. И ако би смо уклонили пламен којим је