Племенити минерали и драго камење

ПЛЕМЕНИТИ МИНЕРАЛИ И ДРАГО КАМЕЊЕ 75

диамант дотле жарен, процес сагоревања ће се продужити, и трајаће све дотле док траје кристалне масе, За све време сагоревања облик се кристала одржава, што значи да се маса његова не топи. Оксидацији диаманта има се приписати и лако сагоревање диамантског праха помешаног са прахом шалитре.

Ако би се кристал диаманта жарио у струји ваздуха, онда би горњи појав остао исти, с том разликом, што ће сагоревање престати одмах чим се уклони пламен којим се камен жари. Осим тога, за сагоревање диаманта на ваздуху ваља употребити температуру 910“ С., док је за сагоревање у кисеонику довољна температура од 690“ до 840". Ситни кристалићи сагоревају врло брзо, крупнији споро. Диамантски прах сагори на платинској плочици врло брзо, с блеском, и то већ на пламену шпиритусне лампе.

У смеси калиум хромата и сумпорне киселине, а на температури од 1807—230" С., диамант се, оксидишући се, раствара. Сви други реагенси остају потпуно без утицаја на овај минерал.

Ако би се прекинуо процес сагоревања једног диамантовог кристала пре потпуног сагоревања, примети ло би се, у већини случајева, да су му ивице и рогљеви заобљени, и да су му пљосни, пре тога сјајне, постале тамне и набрчкане.Тада се на октаедровим пљоснима кристала виде лупом тростране корозивне шупљике (пирамидална удубљења), чије стране теку паралелно странама октаедрове пљосни сл. 27.). Овакве корозивне шупљике запажене су и на, октаедровим пљоснима диаманта који је из окна извађан, (сл. 28.) дакле, које су природног постанка. Али разлика је између ових вештачких И природних шупљика у Томе, што су оне Слика 27.