Племенити минерали и драго камење

78 САВА УРОШЕВИЋ

•

роди. Моасан је извео вештачку репродукцију овог племенитог минерала на тај начин, што је, у растопљеноме гвожђу, на температури 3000“ С. (у електричној пећи), растопио угљен од сагорелог шећера, па је потом пустио целу растопљену масу да се под великим притиском поступно и лагано хлади. Овај велики притисак на растопљену масу гвожђа са угљеном није вршен вештачки, већ је произлазио из самог процеса хлађења гвоздене масе. Ова је била унета у басен хладне воде, и на тај начин брзо добила чврсту спољашњу кору. Потом је вода оточена, а маса остављена лаганом хлађењу. '0собина је гвожђа са растопљеним угљеном да се за време хлађења шири, али у овом случају такво ширење спречава већ образована спољашња кора. Отуда се ствара необично велики притисак у маси растопљеног гвожђа, под којим искристалисава растопљени угљен као диамант, а делом као графит. Растварајући гвожђе у хлороводоничној киселини, Моасон је заиста нашао као нерастворени остатак ситне честице диаманта.

Моасонова репродукција диаманта била је веома узбудила тадашње трговце с овим драгим каменом, но они су се брзо умирили, сазнавши да су успели професорови експерименти, бар за сада, само од великог научног интереса.

Чувени диаманти.

Међу. диамантима који су од незапамћених времена до данас нађени у разним деловима света, извесан је број постао чувен са своје величине, беспрекорних физичких особина, а неки и са савршено израђеног облика и распореда пљосни у глачионицама. Сваки од њих има особено име, и сваки представља драгоценост врло велике вредности, те су с тога махом својина државних и крунских ризница. Готово сваки од њих има своју историју, а ове су, за неке, толико чудновате, да се скоро ни по чему не разликују од митолошких нарација.