Племенити минерали и драго камење

ПЛЕМЕНИТИ МИНЕРАЛИ И ДРАГОГ КАМЕНА 27 5 .

У почетку се држало, да су то угљене масе, и, заиста, за неке је доказано да су органске природе; али имаи таквих која у ватри не сагоревају, и по томе не припадају категорији органских тела. У једном диаманту из Ј. Африке Е. Коен је посматрао овакву једну црну инклузију, која је имала кристалну форму хематита или илменита, и по овоме аутору ваљало би и остале црне инклузије у диамантима идентификовати с овим минералима. Више-мање сигурно запажене су у диамантима инклузије и од ових минерала: кварца, топаза, рутила, пирита, у облику кристалића или зрневља. У неким бразилиским диамантима запажене су љуспице од злата. Де Клоазо је веровао да су неке зелене инклузије, црвасте форме, од хлорита.

Интересантне су инклузије диаманта у диаманту. Истина ретко, али се ипак налази да крупније индивидуе диаманта заклапају ситније, друге форме и друге боје. По некада је веза (слој) између индивидуе која заклапа и инклузије њене тако слаба, да, приликом цепања прве, последња испада цела и неоштећена. Најзад, сем чврстих, у диамантима нису ретке течне и гасне инклузије, најчешће тако ситне, да се само микроскопом могу видети. У течним инклузијама садржина је течна угљена киселина, вода или неки водени раствор. Ове течне или гасне инклузије, нагомилане у великом броју у маси диаманта, чине да је ова мутна и непровидна, а с тим и неупотребљива као драги камен.

Вештачка репродукција диаманта

Многи су научници покушавали, да вештачки репродукују диамант, али су сви ти покушаји за дуго остали без резултата. Тек 1893. године пошло је за руком париском професору Моасану, да добије у малој количини врло ситне кристалиће диаманта, чије се свеколике особине нипочему не разликују од оних којима се карактерише диамант створен у при-