Поглед на међународно приватно право

4 МЕЂУНАРОДНО ПРИВАТНО И МЕЂУНАРОДНО ЈАВНО ПРАВО

тање је од главног значаја, јер је реч о образовању, то јест о самом постојању међународног приватног права. Оно се не ствара као грађаново право сваког народа путем законодавним, или путем наредбе неке највише власти, јер суворени народи не признају власт, која би им могла заповедати. Сваки законодавац може да прави законе само у границама територијалне суверености, чији је он орган; зато се јединство не може постићи законодавним путем. Овде се јавља аналогија између међународног приватног и међународног јавног права. Народи имају своју персоналност као и поједина лица. Између појединих лица правни се односи рађају из уговора. Исто је тако с народима, они се могу обвезати само својим пристанком; отуд уговори, који стварају основу позитивног међународног права. Тако исто путем узајамног споразума народи се обвезују да поштују извесна правила за расправљање сукоба, који се јављају у примени појединих закона разних држава. Уговори не морају бити изрични; прећутни пристанак довољан је да створи обвезу. Исто је тако с међународним уговорима; већином уговори, који стварају основу мећународног права прећутни су; међународно је право поглавито обичајно право, основано на прећутном споразуму народа. Што је истина за међународно јавно истина је и за међународно приватно право:) правила општа

(1) Талутепсе у Соптеп(бање зиг УУћвајоп, Т, стр. 108, вели да

је међународно приватно право једна врста сопшпоп Јау-а, то јест обичајног права, које одговара неписаном праву једног народа,

пити