Поглед на међународно приватно право

МЕЂУНАРОДНО ПРИВАТНО И МЕЂУНАРОДНО ЈАВНО ПРАВО 5

за све народе могу се створпти само заједничким споразумом, ивричним или прећутним. До данас уговори нису многобројни; то су само почесне конвенције између две државе, и оне се односе само на интересе уговарајућих странака. Остају обичаји који се утврђују прећутним пристанком. То је по готову једини извор међународног приватног права. По мом мишљењу овај је извор сасвим недовољан; говорићу о њему.

За сада хоћу само да констатујем врло велику разлику између међународних обичаја, и обичаја, који су један од извора грађанског права сваке државе. Ови последњи замењују законе; они су прећутни израз народње суверености; могу се назвати прећутним законима. А то није случај с међународним обичајним правом. Чим су у питању народи, не може бити речи о законима, јер народи не признају законодавца. Међународни обичаји су прећутни уговори. Како се ови уговори праве! Питање је врло значајно, јер је то једина основа међународног приватног права, све док не буде уговора у правом смислу. Обично се сматра да су међународни обичаји исте природе са обичајима једног народа. То је погрешно: први су прећутни уговори, а други су прећутни закони. Међутим велика је разлика између уговора п закона; уговори се праве споразумом разних воља, а закони путем наредбе; уговори се разликују од закона по својој битности, и за то услови под којима се прећутни