Поглед у живот

ХХ. СРЦЕ И МОЗАК

Налце срце. То би могло бити наслов једне песме. Овде пак биће говора о срцу овако дефинисаном: „шупаљ мишић који врши улогу једнога шмрка, пумпе“. Течност коју тај шмрк потискује зове се крв. Та течност кружи у затвореноме колу ширих и тањих цеви и цевчица које се, према томе у каквој су вези са срцем, зову артерије, капилари и вене, У томе кружењу по нашем телу крв долази наизменично у додир са спољашњом средином и са свимделићима, и најдубљим, нашег организма. На тај начин крвоток одржава везу између спољашњег света и унутрашњости живог бића. Када се има на уму да се живот у ономе што је најосновније и најопштије састоји у разменама материје између живог бића и његове средине, тада је јасно од које је важности крвоток у механизму живота. Али крв кружећи у нашем телу запљускује све делове његове једне за другим и тиме успоставља везу и између њих самих. Отуда две важне улоге крвотока: веза са спољашњим светом и унутрашња веза између свих тачака организма. '

Кретање крви у разгранатој мрежи крвних судова врши се под утицајем срчаног рада. Јер срце је један мишић „и као сваки мишић грчећи се производи механички рад. Тај рад се састоји у потискивању крви и троши се у савлађивању отпора што га дају крвни судови трењем крви о њихове зидове, То трење претвара се у топлоту, и тако се најзад срчани рад претвара у топлоту, која се надодаје оној

|.