Поглед у живот

102 ПОРЛЕЛ У живот

што протиче од свих осталих органа и делова нашега тела.

Срце је шупље, преграђено у четири одаје, преткоморе и коморе. Када се срчани мишић згрчи, скрати, његове се шупљине умање и потисну један део крви која је у њима. Крв тада појури из срца отворивши врата на уласку великих судова, потисне ону крв која је пред њом, тако да се срчано куцање преноси и на крв удаљену од срца. На своме кружноме путу крв пролази кроз судове врло различне ширине. Најшири је суд одмах на изласку из срца, зове се аорта. Што се крв више удаљује од срца, наилази на све разгранатију мрежу све ужих судова, који доспевши у разне органе постају тањи од најтање власи, и отуд им име капилари. Долазећи у све уже цеви, крв има да савлађује све већи отпор, тако да при пролазу кроз те теснаце истроши скоро сву своју снагу и излази из органа лишена највећег дела оног притиска што га је од срца била добила. И враћа се изнурена такорећи, све ширим и малобројнијим судовима, венама, срцу које јој даје нови замах. Враћа се изнурена не само у погледу снаге већ и у погледу својих животних одлика. Пошавши из срца крв је натоварена кисеоником што га је примила при претходном пролазу кроз плућа, враћа се оставивши успут највећи део тог товара, али сада оптерећена другим гасом, што га је од органа примила, а којега се наше тело мора ослободити. Тај тас је угљен-диоксид. Полазећи од срца крв носи собом и разне хранљиве састојке примљене при пролазу кроз црево, а коју јој успут одузимају разни потрошачи, према својим потребама. При пролазу кроз бубреге ослобођава се разних производа трошења нашега тела, који су избачени мокраћом, И тако крв у своме непрекидном кружењу долази као преко неких прозора у додир са спољашњом сре-