Поглед у живот

128 ПОГЛЕД У ЖИВОТ

—=—==-=---__________________________________________.,

И док су његови животињски преци остали онакви какви су били када се од њих издвојио, он је изградио своју цивилизацију, са њеном науком, техником, уметностима и моралним вредностима.

Следећа басна потекла је из те мисли.

ЧОВЕК И СУМЊА

(Басна)

Кад је Човек постао човеком, то јест када је узео камен у руке и покушао да од њега начини оруђе, стаде пред њега Сумња, бледа лица и замагљена погледа, и са подругљивим осмехом рече запосленоме Човеку:

— Зашто се трудиш, дошљаче, и хоћеш да учиниш оно што нико пре тебе није покушаог Зар не видиш: да из те каменице коју држиш у руци не може ништа постати што она већ нијег

Човек подиже космату главу. Ситним очима под ниским челом и истуреним веђама погледа намерника. И ништа не рече, већ настави свој рад. Није још умео изражавати све своје мисли, а његова настојања превазилазила су његову моћ говора. | — Зар не видиш да камен остаје камен, дрво остаје дрво, и да је узалудан твој труд да из њих извучеш своје жеље7 опет рече Сумња.

Човек ни сада не даде одговора нити прекиде посла.

Подругљиви смех Сумње удаљујући се одјекивао је прашумом. 6

Мало потом врати се Сумња носећи нешто на рамену и у рукама. Дошавши пред Човека који је стрпљиво уобличавао камен, баци преда њ све што је успут у шуми покупила: грану јаворову, струну репа хипариона, комад бизонског црева и грумен неке смоле.

— Ево ти, рече подругљиво Сумња: стварај, удружуј, овде имаш свега и свачега!

Човек баци поглед на оно што је Сумња донела, замисли се и опет гласа не даде.

·.. То се збило у давнини, у геолошко доба Дилувиума .