Поглед у живот

70 ПОГЛЕД У ЖИВОТ

— шта то читате7

_ Професор се био толико удубио у читање, да није приметио како је то чудно да му врабац поставља питање, и расејано одговори:

— То су ствари које нису за вас и које ви не бисте могли разумети. Није наука за врапце.

— Добро, слажем се с вама, — одврати врабац. — Али ипак, кажите ми, молим вас, шта то читате у тако дебелој књизиг

— Читам једну расправу о витаминима, — одговори суво професор, мислећи да се тако ослободи досадне птице,

— Охо! — кликну врабац живо, — па за то знамо и ми на крову. Је ли то оно да треба јести салату, трешње и шипакг

Професор тек сада одвоји поглед од књиге и погледа врапца преко наочара:

— Откуд ви то знате; — запита професор зачуђено. — Зар наша наука допире до васт

— Чули смо то са стрехе, када сте једнога дана говорили о томе са својим учеником под овом трешњом у цвету. Тада смо рекли једни другима: „Гле, гле! Најзад је наша наука допрла до њих“.

— Шта кажетег — -узвикну професор запањен.

Врабац продужи:

— Откако је нашег рода ми кљуцамо све што сте набројили и препоручили своме ђаку. Што се тиче трешања, могли сте се сами уверити, господине професоре, да поступамо научно.

Професор сада остави књигу, забележивши страну, и погледа врапца:

— Дакле, ви са мога крова слушате шта ја говорим у своме врту! Добро је да сада то знам.

— Слушамо, — потврди безазлено врабац, — и не слажемо се увек са вашим мишљењем. — Тако! — рече професор насмејавши се иро-

нично, али мало коснут, јер такву смелост није био до сада чуо ни од једног свог ученика.

= Да, — продужи врабац, — ви увек говорите о науци као да су људи све пронашли; а ми, врапци, опет мислимо да нешто знамо више од људи.

Професор, који се ретко смејао, а никад када се тицало науке, не могаде да се не насмеје срдачно. Али то не збуни врапца, који сада стаде на обод

- Зои