Поглед у живот

БОРБА ПРОТИВ ВРУЋИНЕ 81

наше подруме набијемо топлотом коју бисмо зими искористили, као што чинимо са топлотом која је потајно скривена у угљу и дрвету! Али, на нашу несрећу, топлота је такав облик енергије који се расплињује и који је врло тешко сачувати. Као што већ рекосмо: дивимо се када после више сати нађемо да је чај у термос-флаши још врућ. Међутим, она топлота која је везана за огрев, не бежи и није потребно ништа предузети да би се сачувала. Ако неко не однесе дрво или угаљ које смо, претпостављам, спремили за зиму, топлота ће остати скривена у њима до онога тренутка кад се буде развила на нашем огњишту. Када би техника имала практичних средстава за хватање и чување сунчеве топлоте, било би то врло корисно. Овако, приморани смо да се обратимо биљноме свету, који уме оно што ми не умемо. Рекли смо да она топлота коју нам доноси дрво, да је то Сунчева топлота коју је биљка при своме развоју и растењу за себе везала. То важи и за угаљ, који је, као што свако зна, биљног порекла. Према томе, кад се зими грејемо крај огњишта, сетимо се да је то благотворна сунчева топлота коју је шума сачувала пре мало година или пре хиљаде векова, према томе да ли гори букова цепаница или угаљ из Креке или Костолца.

Како се боримо против врућине, како успевамо да се температура нашег тела не попне ни при највећим жегама2 Употребљавамо зато разна средства, једна су природна, друга су вештачка. У природна средства спада у првом реду смањивање саме производње топлоте нашег тела. Сви знамо да је наше тело непрекидан извор топлоте. Када се боримо против врућине та производња сведена је на најмању меру. Смањена је, али није укинута. Тек смрћу престаје тело производити топлоту. А док смо живи

6