Поглед у живот

82 ПОГЛЕД У жИВвОТ

стално производимо топлоту и онда када се боримо против врућине, _

Запитајмо се зашто производимо топлоту када нам је сувишна, те се морамо ње пошто-пото ослобођавати2 То је отприлике као када бисмо се запитали зашто локомотива производи топлоту када је машиновођи и ложачу сувише топло. И наш је организам нека врета машине. Стално у нама нешто ради: срце, плућа, јетра, бубрези, једном речи, у свакој честици нашега тела, у свакој ћелији његовој, сваког тренутка нешто се збива, а све то збивање, тај рад, у вези је са производњом топлоте. Не производимо ми, лети, бар, топлоту што би она нама била потребна, већ“ зато што је она неизбежно скопчана са животом. Сва она снага коју уносимо у себе са својом храном, напушта наше тело у виду топлоте. Та топлота зими нам је добродошла и не би било на одмет када би је било још више. Пријатно се осећамо, то јест није нам ни топло ни хладно, онда када је та неизбежна топлота управо довољна за одржавање нормалне температуре нашега тела. Али лети, та је неизбежна топлота сувишна, и ми морамо да се ослободимо бар једног њеног дела. Та неизбежна топлота износи у одраслог човека који мирује око две тиљаде калорија дневно. То је количина топлоте која је потребна да би се двадесет литара ледене воде довело до кључања. Ето толико топлоте производимо и по летњим врућинама, и од те топлоте, која својом количином одговара оној потребној да се загреје до кључања читав казан ледене воде, ми морамо наћи начина да се ослободимо. Када би било могуће да организам остане жив, а да производи исту количину топлоте па ма колико се загрејао, тада нам обична рачуница казује да би се наше тело самом својом топлотом, када ову не би губило, за двадесет и четири сата загрејало до