Поглед у живот

БОРБА ПРОТИВ ВРУЋИНЕ 83 мен НЕ ЈАНО НИКЕ ЧЕЛА ЕНИ БА ПИ ОСРСИ Бе ИРИНА

близу 80". Другим речима, скували бисмо се у својој сопственој топлоти, Али то се не може десити, јер када би се отицање топлоте спречило, умрли бисмо мното пре него што бисмо се скували, издахнули бисмо пре него што нам температура достигне 45". А. што наша температура остаје на нормалној висини и по нашим најјачим жегама, што би остала таква и кад би спољашња температура била. виша од температуре нашег тела, то јест када би се —, нека нас природа од тога сачува, = попела изнад 37" у хладу, то имамо да захвалимо у првоме реду природним средствима одбране, којима се надодају вештачка средства наше културе.

Да видимо најпре која су то природна, физиолошка средства одбране против врућине, то јест одбране од прегрејавања нашег тела. Када отицање топлоте коју производимо није довољно да нас заштити од врућине, тада се појављује једно помоћно средство које то отицање појачава. То је свакоме позната појава знојења. Многобројне мале жлезде, има их око два и по милиона, расуте готово по целој површини нашега тела, луче једну течност, по своме саставу сличну мокраћи, и та течност испаравајући се упија топлоту нашег тела. Јер свака течност кад прелази у гасовито стање упија топлоту. На томе почива прижељкивани фрижидер: у њему се нека лако испарљива течност, амонијак например, потстиче на брзо испаравање, што изазива нагло хлађење у простору у коме се то збива. Изгледа да је природа и пре проналаска фрижидера знала за ту физичку особину течности. Вода која кључа упија пет пута више топлоте да би се претворила у пару него што је било потребно да би од нуле степени загрејала до 100 степени. То је такозвана латентна топлота испаравања, коју искоришћава наше тело испаравањем зноја у борби против прегрејавања.

6"