Подгорац
25. фебруар 1999.
И пат ар титаира
1
Подгораи,
ДА ЛИ СТЕ ЧИТАЛИ: САВЕТИ ВАСЕ ПЕЛАГИЋ А
БИСТРИЈИ ИЛИ ТУПЉИ ЧОВЕК БИВА
"Бистрији и лакши човек ошва онда кад је тек наступио нов месец: кад је у часима после добре кише и олује: кад узастопце неколико дана поздрави излазак сунца у пољу или у њиви. у башти или у шуми: кад је дошао с купања или пливања: кад је опрао ноге и главу и истрљао све тело сирћетом или крпом умоченом у хладну воду и преобукао се у чисто и пријатио рубље: кад је јучерашњи дан провео који час у пријатном и веселом друштву у просторијама здравим и пријатним; кад је пре тога прошао по пријатним н здравим пределима изван оног места где обично живи: кад је дан-два пре тога јео довољно сочива свареног са доста црног ин белог лука: или кад је јео ајвара са луком зејтином ин лимуном: кад се добро испавао после дугог неспавања или кад коју ноћ не спава после јаког спавања; кад је пре тога јео кисела купуса зачињеног са доста расола ни зејтина: кад је попио чашу добре кафе или чаја са шећером н лимуном. или са млеком: кад је променио пријашњи рад. који му је већ лдодијао. другим омиљенијим ралом. и кад после озбиљног и тешког умног рада почиње читати пријатне песме. приповетке и таме подобно; кад једе јело у коме има повише рена или маслинки, или црвених патлиџана: кад је дуже времена јео сировог доброг грожђа: кад више пута једе сочних јабука. кад је шутовао дуже времена по пријатним пределима.
Тупљи ин тромији човек бива кад много спава и прекомерно пије алкохолна пића: кад се много бави по кафанама. собама. канцеларијама и димним и нечистим местима: кад кога мори туга. брига. страх. беда. очајање и безнадежност; кад се дуго живи при самој храни хлебној. кад пепрестано ради један истоветан посао; кад ко много МИСЛИ једну те једну мисао; кад ко прима. ма у ком виду. у себе отровне лекове. као морфијум и друге томе подобне: кад ко при спавању главу покрива: кад не чини промена у животу и раду итд.
Ако се о овоме не буде водило рачуна.
се
се
Захваљујући Фонду за отворено друштво
онда ће мало по мало људи постати посве глупави и троми, тако да ће и енергија и генијалност бити равни нули.“
Избор: ЈЉубинка СТЕВАНОВИЋ
Слетело је јато на зенице наше гладно и жедно од пута дугог
Песма на уснама нашим иста неће да полети од дугог пута и глас нам је замро
Знам да ће опет слетети јато
зато
што одлазим са осмехом
КИША
Моћ умора спасава душу Снага душе обећава телу
све најављује сушу а ја само имам жељу
за кишом
кришом
Драгица КАРАЈОВИЋ
НОВЕ КЊИГЕ У БИБЛИОТЕЦИ
Народна библиотека склопила је уговор са Фондом за отворено друштво о добијању на поклон књига и часописа у вредности од 10.000 динара.
Нашме, Фонд за отворено друштво преко свог програма подршке издаваштву и с" библиотекама остварује – пројекат Библиофилиа. с циљем да вредне књиге из области друштвених наука стигну до свих библиотека и тако стекну што шири круг читалаца. Из списка књига који је фонд доставио Библиотеци. служба Библиотеке одабрала је 75 наслова и 8 часописа који већ пристижу у Библиотеку. Овим поклоном фонд књига је знатно побољшан, нарочито из области друштвених наука. Свим члановима Библиотеке препоручујемо следеће књиге добијене од Фонда за отворено друштво: Достојевски-Јуриј Селезњов; Време нетрпељивих-Андреј Митровић; Исток и запад-Адам Шелен-
говски; Социологија-Ентони Гиденс; Сукоб цивилизација-Семјуел Хантингтон; Реторика-Љубомир Тадић: Филозофија у свом времену-Љубомир Тадић; Културна политика краљевине Југославије 19181941.-Љубомир Димић; Архитектура византијског света-Војислав Кораћ, Марица Шупут; Емоционална интелигенцијаДанијел Големан; Балканска цивилизацијаТрајан Стојановић; Историја српског народа-Владимир Ћоровић; Ошшта историја уметности и др.
Од часописа Библиотека ће у години имати часописе: Градина, Мостови, 10, Источник и Руковет.
Према потписаном уговору, обавеза Библиотеке је да књиге и часописе изложи, учини доступним читаоцима, да их чува и да их не сме отуђити.
овој Овдје,
Томислав СТАНИМИРОВИЋ
КИРИ И И И И ИРИНУ
–осссссоссссосеоссосеовссоссосовсовсоссоссососссеососеососоввоссососеососсосесовое
КАДА СЕ ПРОДАЈУ ВОЛОВИ ИЗ ЈАРМА
Пероњу отелила Шаруља. уз Гројипе. Шаргу купили, за парњака-ма мењали за _ Милавку са _Јовишом из Миличинице.
Е јесу били као браћа. као близанци. Милина са њима било рабаџијати. мирни и лепи. у јарму најјачи.
Без бриге са њима-никада неће стати.
-Рикнуо. велиш, Пероња када их извели на улару.
Продаће их сигурно! Одоше повом власнику!
Осећа весело бравче када заувек
напушта шталу. Марта. пронађиде ону њину слику!
-Ух како стоје поносно ко артиљерци.
фотографисао их Жика о Крстовдану.
Јер било бољих и лешших! Ево сад реци!
Најлепши су овако у јарму.
Лаки на храни - све се за њих лепило.
Мирни на џаши. никада зијап нису учинили.
Ма што су слагали бразду. Е лепо ми се милило!
Увек смо први шшеницу сејали.
из наше шуме. страна оваква. пуна кола.
Нисмо за њих никада послове бирали.
Кажем ти: У целој Подгорнни не би бољег вола!
дрва
Жао ми их као рођених,како да није!
Саживиш се са њима као са иксаном из куће.
Ко их купи, неће никада купити вредније, само да сувише на њих не виче-да их не туче.
Расли заједно ко деца. као јагањци. шећер ми мазнице.онако из руке. свако јутро јарму н отаву...
-Рикнуо, велиш. јутрос Пероња!!
Има Јеремија двојицу као јабука Ако Бог да, ускоро ћемо њих у шталу. Милан ИВАНОВИЋ
пе с со с се стег сјејсс весео ссејсјсе о ос фесе о» о ејеје ве •е
МЕХУР (облаци стене колутају небом планине растурају ветар кује нејасну даљину ширећи маглу у страшила
Искивањем прскају кишне капи напрежући утробе пањевима све личи на неки мехур и кад сенка промакне страх има зебње Док шуме јеком цвиљење кидају излаз на крају неба назире свитање
Радивој Гимотић (Из Збирке “Тихо пред вратима“)
боссеос «о сео со со сео со весео осе со со воо о о се се сове оовеовеоее се о о