Подгорац
ЛПодеораи,
С поводом
СЛ Ат ја ка 11 ћ
ЉУБАВИ НИКАДА ПРЕВИШЕ
ЈЉубав нема године, она се увек рађа. А,
свако место постаје синоним за заљубљене
14. фебруар је дан заљубљених. Тада
и љубав.
Љубав почиње рођењем. Касније се стиче. чува, гради. Има ли шта лепше од осећања да си вољен, заљубљен и да те неко воли. На дан заљубљених све је лепо. особи се поклања
цвет, осмех.
Драгој пољубац. А пажња је најбољи пут пријатељства ни љубави. Неке љубави трају вечно. али је то ретко. Велике љубави су вековима биле као по правилу трагичне, спутаване од неког. Препреке које су их растављале чиниле су их још већим. И трајале су вековима. О њима су исписани То
мушкарцу и жени. Питање постојања жене
романи. песме. је вечна прича о
и мушкарца збуњује људе од када су свесТо средишту трагања
ни себе. су питања која стоје у
за смислом живота.
Свако време доноси новог мушкарца и жену. рађа нове и непоновљиве љубави. 14.
Сваког фебруара заљубљени
обележавају свој дан у целом свету, на свој начин. А они који нису заљубљени, не морају да тугују, јер их на неком месту, онда када се не надају чека нека нова љубав.
Зато чувајте љубав да вам дуго траје. И не 14. фебруар.
заљубљених.
заборавите - дан
Нада АНДРИЋ
| МОЈЕ СЕЛО 58
Моје село весело
у њему је све бело,
кућа има са два лица
моје село је права варошица.
У мом селу
све је слатко,
у њему сазрева воће свакојако.
Моје село пуно знања, пуно знања и имања.
Улица нам дугачка и глатка, по њој се шећу аута јака. Владо МУРАТОВИЋ
=
--
па, пи пи па па. пи па па па па а па па пп а а а па па пп па па а а а па па па па па па па пп а а ==
25. фебруар 1999.
КИША ПАДА НАГЛАВАЧКЕ
Киша пала наглавачке
по пољима. крај Ловачке. Разбиће се! То ме брине. Што не купи мердевине! Па кад облак ближе приђе, нек лагано доле сиђе.
Ето пада преко мере, мокре су ми и чарапе
и ципеле. Смислио сам мисо јаку нека киша горе буде на облаку,
нек остави несташлуке. нека сиђе низ олуке.
Киша јака баш замара. Ма позваћу ја лимара, да ме спаси непогоде. Ал. шта ћемо када облак оде! | сал сам вам баш на муци. јамислите: Ведро небо. а од њега, па до земље, све олуци. Заклониће ноћу звезде. Па нека их! Зими нек се врапци гнезде.
Милан ИВАНОВИЋ
ВРАТИТЕ МИ
ШКОЛА
Школа је велики дворац и кутак за све ђаке да деле тугу и срећу кад дођу оцене лаке,
кад пожеле неку већу.
У школи стичемо знање које нас кроз живот води сад имамо га све мање и мање,
ал нова ће школа да се роди
Школа је највећи друг
који нам увек треба
јер ми се вртимо у круг
МОГА ТАТУ
Ја много волим мога тату, а не волим чике које га често позивају у далеко Косово. Ја непрестано мислим на тату. Када сека. мама и ја ручамо, питамо се да ли је мој тата ручао.
Када се нграм. татина капа је на мојој глави, чини ми се да сам тако у мислима с њим и сигурније се осећам. Увече сам најтужнија, размишљам само о ружним стварима. о оружју. Покушавам да све то заменим за лепе играчке. Уместо пушке да је лутка, а уместо метка леп
и стално опасност вреба.
БИБЛИОТЕКА (ентеријер)
руж за усне. Некада успем у свему томе, а некада не успем. тада ми мама чита разне бајке
Јелена МИЛИСАВЉЕВИЋ
>
2
25 25
У
Библиотека је пристаниште књига које дају одговоре на многа питања. У њој се налазе огромне, високе полице са књигама. За неке, који не воле да читају, а морају по наредби својих родитеља и наставника, сигурно је мучна обавеза да уђу у библиотеку и да траже по полицама књиге које треба да прочитају. Али за мене и, вероватно, многе друге, радост је по полицама претурати и тражити књиге које откривају многе тајне. Сем полица у библиотеци се налазе и столови за којима старији људи и деца читају новине и стрипове који им дају одговоре и информаци-
је о времену и дешавањима у
стварном свету и свету маште.
Деци је читање књига на мирном што је библиотека, најлешши провод. Иза стола библиотекара на ком су свеске са читко _ записаним _ именима чланова библиотеке, налази се пано испуњен цртежима, новостима и песмама. Из библиотеке увек излазим задовољна са још непрочитаном књигом у руци, јер знам да иза ње, још многе неосвојене књиге остају на полицама постројене и достојанствене као војници и чекају мој повратак.
Јелена КОСТАДИНОВИЋ
стрипова ни месту као
док не заспим. Да све ово лакше поднесем, много ми је помогла једна добра жена. она се зове Ружа н њој сам много захвална.
Тако је прошло мојих 26 тужних дана, још је остало 5 дана н мој тата се враћа кући. Тада ћу бити поново срећна, моћи ћу да се лепо играм, добро учим и мирно спавам. А чикама поручујем да мог тату никада више не позову да оде далеко од мене.
Хоћу да све ово заборавим.
Андријана БРАДОЊИЋ