Подгорац

29. април 1999.

Подсораи, [и

ПОДЛИСТ ПРЕДШКОЛСКЕ И ШКОЛСКЕ ОМЛАДИНЕ ПОДГОРИНЕ

Портрет

ГДЕ ЈЕ СЕМЕ КЛИЦУ ЗАМЕТНУЛО

Песник Стојан Степановић је рођен 1945. године у Горњем Црниљеву, а вечним сном сањари на Тичарском гробљу у Лозници.

Свакоме је Столе помогао, а на себе је, канда, заборавио.

"Низ шуму преплашене гљиве беже уморни дрвосеча у стаблу годове броји Мислиш

годови дрвета старог јесу

а оно буду годови твоји“

Ни слутили нисмо да је песмом "Сеча", чију смо завршну строфу цитирали, Столе наслућивао свој крај. А он га, изгледа, видео и у својству манира великих песника. најавио.

Био је он обичан човек као и сви други у крају у коме је рођен и у оному коме је живео. Па ипак, имало је нешто што је из Стола зрачило надљудском добротом и племенитошћу. Шта2 Не може се то тек тако дефинисати. То се,

52

"И

На слици: ластарима"“ једноставно. осећало кроз дружење и сарадњу са њим. Родио се као шесто дете својих

родитеља, од седморо колико их је било. Гладних уста за печалбарску породицу много, што је свако дете са рођењем наслућивало и од малих ногу се самостално борило кроз живот. Тако и Столе. Из школе право код имућнијег комшије - газде, да напасе стоку, купи шљиве. Надница2 Најчешће комад хлеба и лиска сланине. Некад добије и новац, а он се чувао као светиња за књиге и одело. После основне школе коју је завршио у Горњем Црниљеву и Осечини, завршио је машинску техничку школу у Ваљеву. У "Вискози“ је радио у служби комерцијале.

Стојан Степановић са Десанком Максимовић на "Вуковим

Но Столе је остао запамћен и више познат као песник и књижевни критичар. Своје песме и критике објављивао је у листовима и часописима широм тадашње Југославије. И шире. Годину дана боемисања у Паризу искористио је да се тамошњим књижевним гласилима наметне својим песмама и критикама.

Оно што је посебно значајно је, да су

Столовом заслугом многи озбиљније закорачили у свет поезије Чим он у некоме "осети" поетску нит, одмах

предузима све, скоро буквално, да се та нит обелодани и даље развија. Гу његову особину осетио је и аутор овог текста. Захваљујући његовој упорности многи су се потпуно определили за писање.

Једино је себе заборавио. Био је стално присутан у постском свету, а иза себе нема ни једну збирку, иако је могао више наслова да објавви са завичајним, мисаоним и родољубивим песмама.

Давне 1974. године он, Сава Савић,

1987. г. у Лозници.

Слободан Бркић и Милан Ивановић су основали Југословенску смотру поезије "Вукови ластари“ која се одржава у Лозници. Смотра је окупљала и окупља почетнике и значајна поетска имена која пишу српским језиком у Југославији и дијаспори.

Када се у мају 1992. године Столе са

овог преселио на онај свет, Организациони одбор "Вукових ластара" уводи новчану награду "Стојан Степановић" која је вредносно равна првој. Скромно сећање на великог песника.

Милан ИВАНОВИЋ

Из угла педагога

РОДИТЕЉИМА ЂАКА-ЛРВАКА

Почетак школовања је преломни доживљај у животу детета. Потрудимо се зато, да сва деца памте тај доживљај по лепим, пријатним тренуцима.

Поласком у школу дете у много чему мења свој дотадашњи живот. Његово безбрижно детињство испуњено, углавном

игром, у великој мери сада испуњавају друге дужности, обавезе-учење. Дете се

суочава са новим, до тада непознатим

дужностима и обавезама, а самим тим и

бригама. Школа, по _ својој природи и организацији посла, тражи тачност.

савесност на послу, а то значи обављање свих дужности у одређено време.

Много тога мора да се подреди школи. па се тако и режим у кући подешава и усклађује према школи (спавање, устајање. исхрана, игра, учење ...)

Првацима најтеже пада скученост у кретању и говору, јер седети само на једном месту, причати само кад учитељ пита, нимало није лако.

Да бисмо деци и родитељима олакшали почетак школовања, у неколико наредних бројева нудимо вам савете, који су неопходни у раду са децом, а нарочито са првацима.

Ружа ТОМИЋ

(Наставак у следећем броју)

МОЈ ОТАЦ

Низ благу стрмину живота силази мој отац

Испод обрве седморо деце носи и испод дуге пролази

Ветар му је обријао потиљак кише очи спрале сунце се преселило с ону страну дуге

Лаганим кораком спушта се мој отац

Са оног враћа се на овај свет

у широком луку огњишта заобилази куд год би прошао дуга га прати никад себи да се врати.

Мој отац Стојан СТЕПАНОВИЋ