Подгорац

29. април 1999.

РЕШЕЊЕ НАГРАДНОГ ЗАДАТКА из прошлог броја

Број 96 може се раставити на три чиниоца на дванаест начина.

Како саговорник зна двоцифрени завршетак свог телефона, очигледно да је до дилеме могло доћи само у случајевима (1, 8, 12) и (2, 3, 16), јер се збир 21 јавља у оба случаја. Чињеница да је најмлађе дете син и са млађом сестром још иде у забавиште, одбацује комбинацију (1, 8, 12). Према томе син има 2, а ћерке 3 и 16 година. СПИСАК НАТРАЂЕНИХ ЧИТАЛАЦА

Од 53 читаоца који су учествовали у решавању наградног задатка из прошлог »"Подгорца" и који су своја решења послали у ковертама са нашим купоном, само један је дао тачан одговор.

То је Иван КРАЉЕВИЋ из Осечине,

Ул. Вука Караџића бр. 31, којег награђујемо са два слатка пакета »УМАРЦИПАНА" и сетом пословне талантсрије "БНБ ГРАФИКА" из Осечине.

Осталим читаоцима желимо више

среће и успеха приликом решавања

наредног задатка.

МОЈА МАЈКА

Рад: Слађана ЖИВАНОВИЋ

ПРЕКИДАМО НАГРАДНУ ИГРУ, ,,

Док траје принудни прекид наставе у школама и неизвесност око тога када ће изаћи наредни број "Подгорца"“ и "Подгорчића" нећемо постављати нови наградни задатак.

Међутим, чим школска година буде настављена и чим се поново стекну услови за несметано излажење листа, наставићемо и са овом наградном

игром, која је, на наше велико

задовољство, привукла велику пажњу

наших читалаца свих узраста.

спева фра ћ.

СВЕТЕ ДЕЧЈИ, ЗНАТЕ ЛИ КОЈА СУ НАША ПРАВА2

' 1 1 1 1

- Да се родимо ; - да будемо деца до 18. године ; - да имамо веру, културу и језик у 1 земљи у којој живимо : - да нас поштују, ко смо, какви смо и | одакле смо ' - да имамо своје име и родитеље - да будемо са својим родитељима ! - да своје мишљење слободно : изразимо ! - да знамо каква су наша права : - да живимо у нашој земљи и да се ! слободно дружимо са другом децом : - да живим, растем и да се развијам 1! - да и кад нисмо код своје куће, ! будемо заштићени ' - да имамо право на одмор, слободно : време ! - да будемо информисани и да читамо : књиге, новине за децу 1 - да чувамо част и углед : - да идемо у школу и да се 1 образујемо | - да будемо заштићени од насиља 1 - да будемо заштићени од дроге : - да нас заштите од мучења, 1 понижавања и кажњавања ; - имамо право да имамо своја права, | а ако ко мисли другачије, нека нам каже : да нисмо у праву. 1 Ми ипак мислимо да је дете дете, да | га волите и разумете. 1 Зар не, дечији свете ! Владимир АНДРИЋ |

Док звезде трепере

СТодгораи,

ПОРЕ МАУ елеГ УЛ (МОЈЕ ПОРОНЦЕ

МОЈА БАКА

Она је поштена и господствена. И упркос оштром погледу, одувек је у мени будила жељу да сазнам још више о њој.

Средње и увек отмено обучена, сем онда кад ми прави колаче које највише волим. Увукла би се тад у неку широку хаљину са црвеним туфнама. Кораци су јој тешки, а умилан глас је ту да ме утеши или развесели. Коса јој је бујна са неколико седих и дотерана. Лице јој је изборано и понекад забринуто. Обрве су јој благо надвијене изнад продорних очију које уливају сигурност. Руке су јој дуге, кожа је испуцала од силног прања и чишћења куће, прсти су јој кратки, а нокти су лепо обликовани. Воли да ме победи у игри "Човече, не љути се" и воли цвеће које је симбол њеног дворишта и куће.

Пуно је добра, понекад мало тврдоглава. И док се топло вече спушта

је висине

на село, бака ми прича своје доживљаје из младости, а кад је зажарена сунчана кугла дотакла непрегледна брда и побрђа, обе смо заспале.

Моја бака је најбоља бака на свету, вероватно зато што је моја и зато што је толико волим.

Ивана ЈАКОВЉЕВИЋ

ЈЕДНО ВЕЧЕ У МОЈОЈ ПОРОДИЦИ

Полако се спушта вече. Сунце залази негде далеко и последњи пут баца зраке који постају све тамнији док сасвим не нестану у тмини.

Као и обично, соба пуна људи. Ту су чиче, стрине, бабе, деде, ујне, ујаци и међу њима је и мој брат који ускоро треба да пође у војску.

»Ускоро у војску, сине", рече стриц.

»Да, мораћу рано да устајем, на шта нисам навикао", уздахну Дејан.

Онда су уследила питања, па и која суза. Стрина, кроз сузе, бришући лице марамицом, додаде:

»Кад оде тамо, неће га нико познати, нити гледати је ли здрав, је ли уморан... "

»“"Ајде, бога ти, шта ту цмиздрите", строго ће деда. Кад сам ја био у војсци, није било ни телефона, нити се долазило кући кад год пожелиш. Ко је мени гледао јесам ли здрав, или уморан2"

"Да, то је тачно", рече мој отац. И ја кад сам био у војсци, нити сам долазио кући, нити сам се чуо са мајком. Па, кад видим Подгоркин камион, трчим да видим је ли ко од познатих, да му кажем да ми поздрави мајку."

И тако се наставља прича како је коме било у војсци и шта се све преживљавало. А о чему би мушкарци иначе причали"

Онда бака мења тему и прича како је мој тата, кад је био мали, био ђаволаст. и

да ју је само једном у животу слагао кад је рекао на крају полугодишта да је прешао врло добар, а имао је кеца из математике. "Кад сам открила лаж, прво сам дохватила Драгу јер је он знао за то, а није хтео да ми каже. Пека се, онако жгољав, завукао испод стола да не бих и њега закачила прутом."

Бака седи на кревету и кроз маглу сећања пребира по успоменама: "Ја сам моје тукла и .. били су добри ђаци."

Већ је падала ноћ. На небу су се појавиле звезде. Бака Славка, татина мама, кренула је кући. Кад је изашла у ноћ, погледала је у небо и приметила:

»Ноћас ће бити мраза."

Упитала сам је:

»Бако, можеш ли отићи сама кући; Хоћеш ли да те испратим2"

Она се обрадовала.

»Па можеш да ме испратиш."

Кренули смо, а мама и тата су остали да испрате остале госте.

Успут ми је бака причала како је њена свекрва стално чувала од мог тате со јер, чим он нађе сланик, саспе со у руку пау уста. Кад сам се вратила кући, сви су се већ били разишли.

У хладној и ведрој ноћи трепере звезде. Док тонем у сан, њихова светлост обасјава моју собу.

Мирјана ИВАНОВИЋ