Подгорац

14 СЛодгораи,

АНКЕТА

505 ПОССОЛЈА ето (РАЏ

ж Шта ученици мисле о прекиду школске године и како проводе летњи распуст.

Горан Топаловић, студент Ваздухопловне војне академије-смер авијација

-Мени је остала практична обука па да постанем пилот. Страшно ме погодило све ово што се дешава у нашој земљи. Рат против нас је апсолутно неправедан, а изазвао је невиђене последице. Још не могу да схватим зашто се сав овај ужас дешава баш нама.

Сада сам принуђен да радим неке непланиране послове како би ми лакше прошло време, а и да зарадим за џепарац. Имам времена и за дружење, фудбал, а понекад одем у Београд код девојке која је такође студент. Надам се да је крај рата близу, што ће донети нормалан рад и живот.

Ирена Ћосовић, ученица прве године економске школе, избеглица из Сарајева

-Била сам други разред када је почео рату БиХ. Преживети све то, напустити своје огњиште, школу, променити живот и средину. Ево сада то доживљавам све испочетка, али је много теже. Овај рат ми је одузео право на школу, одвојио ме од школе и друштва. Надам се да ће преовладати и мало разума светских моћника и да ћемо ми као и сва деца у свету моћи нормално живети.

Далибор Јеремић, ученик седмог разреда:

-Рат је прекинуо школску годину коју смо ипак | завршили, али протекла два месеца су право мучење. ' Досађујем се, по мало играм фудбал, али ми недостаје · школа и моје друштво.

1 Када почне сезона брања малине, пошто је ја немам, браћу негде у селу да зарадим себи џепарац, а и време ће брже проћи.

Жељка Цветановић, ученица првог разреда трговине у Осечини:

-Почетак рата је однео осмех са лица мојих другова и мене. Моја једина жеља је да се рат што пре заврши, да завлада мир. Моја школа и улица, без ђачке вике и смеха не личи на себе. Тешко подносим све ово, досађујем се, нигде не може да се путује! Нада да ће се рат окончати брзо, даје ми и даље наду да будем весела и на час заборавим сву трагедију која нам је наметнута.

Славица Бељић, ученица треће године хемијске школе у Лозници:

-На почетку сам мислила да ће рат брзо престати, па ми није тешко пао „принудни распуст". Како дани пролазе све више ми недостаје школа и моји другари.

од куће је досадно, мало помажем мојима. Често идем 5 “8 — у Драгијевицу код другарице са којом се дружим од малена. Код њих има доста младих па се забављамо како би нам време пре ПрОло: Убеђена сам да ће се постићи споразум о миру и да ћемо у септембру кренути у школу, нормално као до сада. Снежана АНДРИЋ

Спортски учитељ

БОРА БУЛА ЛОКА МИКОЈЛИА

Наставник физичког васпитања у ОШ „Браћа Недић" БоривојеБора Јовановић у свом дугогодишњем марљивом раду дао је значајан Е „_ допринос развоју спорта и физичке културе на подручју општине Осечина. Ненадмашни Но ОалерУ а затим успешан тренер, пре свега млађих категорија, = посебно је заслужан за развој ДВА И = фудбалског клуба из Осечине. Извео је на пут доста генерација даровитих спортиста, а под његовим вођством прве

удбалске кораке начинили су бројни

удбалери из нашег краја, чија имена данас нешто значе у српским, југословенским, па и европским размерама.

Бора је био први тренер сада успешном ин рпаНн ПАД ВЉаНКУ Миловановићу-Белом, затим Владици Петровићу-Струји, биши Ранковићу, Оалу Николићу-Чави, Небојши Андрићу, Горану Младеновићу, Зорану Новаковићу, Горану Весићу, као и многим другим бившим или садашњим асовима Осечине.

Са Тено ГР ПИЈОјА из 1988. године (на слици) освојио је шесто место у Србији. неким кризним годинама прихватао је и први тим, успешно га доводећи до луке спаса. Ни данас није далеко од спорта. Као синдикални повереник прошле зиме организовао је занимљив турнир у малом фудбалу.

Злаја ВЕЛИМИРОВИЋ

15. јун. 1999.

фу ван е парка РФ Ок.

На подручју општине Осечина упркос НАТО бомбама

СКАОПЉЕНО 11 БРАКОВА

жНеезнатно смањен број склопљених бракова жЗбог ратних услова венчања не прате дуготрајна и скупа свадбена весеља

Без обзира на ратне услове, учестале најаве ваздушне опасности и тешку материјалну ситуацију, живот иде даље. За то су се највише потрудили млади стасали да уплове у брачне воде. Судбоносно "да“ пред матичарем и кумовима, у нашој општини, од почетка ратних дејстава, изрекло је једанаест парова. Број незванично склопљених бракова је знатно већи. То охрабрује овај напаћени народ и показује да нисмо изгубили наду и веру у срећнију и мирнију будућност.

Занимљиво је да на подручју месне канцеларије Пецка (која покрива и села Гуњаци и Драгодол) од почетка ове године има 11 склопљених бракова (5 од почетка рата), што је исти број озваничених веза као у целој прошлој години. Од 24. марта ове године до данас у Лопатњу су склопљена три, а у селу Осечини, Баставу и Горњем Црниљеву по један брак. Да млади не беже само из села у град, већ и обрнуто, показује и пример рођене Земунке, Мирјане, која се одлучила за живот на селу и да: изговорила пред матичарем у Г. Црниљеву. Брине једино податак да у варошици Осечини и Комирићу ове године није легализована ниједна брачна веза.

Венчања су, у складу са постојећим околностима, била скромна, достојанствена, у уском кругу родбине и пријатеља, без уобичајене громогласне музике и непрегледних аутомобилских колона. Весеље и помпа одлажу се за будућа, боља времена.

Олга ИВАНОВИ

ПИ

Више од игре

БЕЛИ"

КАО АМБАСАДОР

Фудбалер Бранко Миловановић-Бели је, без · сумње, један од најдаровитијих, најпопуларнијих и најуспешнијих спортиста који су поникли у Подгорини. Од Осечине, преко Ваљева, Београда, Шпаније и Португалије до Грчке, где данас демонстрира свој фудбалски таленат и умеће, свуда, осим спортском вештином и професионализмом, _ плени љубитеље гнајважније споредне ствари на свету“, при! јатеље и познавике и својим

људским квалитетима, хуманошћу и-родољубљем. На почетку овог

На фотографији земљаци: Бранко Миловановић-Бели и Владица Петровић-Струја (Снимио: Зоран Јанковић)

немилосрдног рата имали смо прилике да га видимо на ТВ екранима како пред утакмицу његовог клуба АЕК-а, на препуном стадиону у Атини, из Миловановићевих руку полеће ка небу голуб мира, носећи светској јавности поруку о неопходности хитног заустављања захуктале ратне машинерије. Гостовао је са својим новим клупским друговима у Београду, када је са клубом-побратимом, нашим вишеструким шампионом Партизаном“ одиграна прва ратна пријатељска утакмица. Учествовао је на свим протесним скуповима, које су у главном граду Грчке организовали Срби и њихови грчки пријатељи. У току антиратног митинга у Осечини директно се јавио телефоном и дао пуну подршку својим земљацима да истрају у отпору агресорима из западне војне алијансе. ..

Вест о заустављању бомбардовања наше земље и Бранка је силно обрадовала. Сада ће поново моћи сву пажњу да посвети свом професионалном опредељењу-фудбалу. Долазак нашег провереног стручњака Љубише Тумбаковића на место тренера АЕК-а нови је изазов за Миловановића и прилика да у зениту своје каријере, под будним „Тумбиним" оком, постигне још више.

Па, нека му је са срећом ! В. КРСТИЋ-Драган САВИЋ