Подгорац
4 СТодсораа,
При крају сезоне пољопривредних радова
СП љетрлаћр
20. новембар 1999.
СРЕДЊЕ РОДНА ГОДИНА
-Радови су обављени на време и квалитетно-
И поред низа недаћа са којима је почела пољопривредна производња, у овој години, остварени су резултати какви се остварују у средње родним годинама, како у ратарској, тако и у воћарској производњи.
Планиране површине су крајњим напорима пољопривредника засејане на време, малињаци и површине под купином су благовремено обрађени, шшеница је прихрањена, а поклоњена је већа пажња производњи крмног биља. То се одразило на количину и квалитет прозводње.
Скинута је летина са око 4.000 хектара, који су били засејани пшеницом и овсом, а постигнути су средњи приноси и то: пшенице око три тоне по хектару, овса око 2,5 тона по хектару. На време су покошене ливаде, а осушена трава је доста квалитетнија него ранијих година.
Очекиван је већи приход по јединици мере од малине и купине. Малина је била осредњег квалитета и откупљено је 2.800 тона овог воћа. За пласман није било проблема, било да је вршен преко земљорадничких задруга или преко фирми приватних предузетника. На организацију откупа нема примедби. Слична ситуација је и са бербом купине. Овог воћа је откупљено 950 тона. Капацитети су доста већи, али са постигнутим приносом се, ипак, мора бити задовољно, тим пре што је пласман био успешан.
Цена ових производа биле су доста променљиве, па ће произвођачи морати да сведу рачуне, прво сами са собом, а потом са правним и физичким лицима преко којих су вршили пласман ових производа.
Што се тиче воћарских производа, у првом реду шљиве, може
Че.
МАЛИНА НИЈЕ ИЗНЕВЕРИЛА: Упркос свим проблемима произвођачи малина могу да буду задовољни
Пијачни барометар
ПОТРОШАЧКА КОРПА СВЕ ПРАЗНИЈА
Цене воћа и поврћа из дана у дан су све веће. Топло време и неквалитетно воће и поврће покварили су већ спремљену зимницу. Зимница која се купује у продавницама скупља је од оне које домаћице спремају.
Домаћице у Подгорини радије саме припремају зимницу по већ опробаним рецептима. На почетку сезоне, паприка се продавала по 5 динара за килограм, да би ових дана достигла цену и до 20 динара. Краставци се сада продају по цени од 10 динара. Црни лук је 5 динара а бели 30. Продаје се и млада боранија (10 дин.), зрели парадјиз 12-15, а зелени 6 динара. Зелен је 10 динара, колико кошта и шаргарепа. За килограм отребљених ораха треба издвојити 130 динара, а за килограм меда 70. Ове године висока је и цена купуса-за килограм плаћа се 5 до 6 динара.
Понуда воћа је сиромашна. Има јабука по цени од 10 динара. Јужно воће је и даље скупо. Лимун је 30, банане 28, а грожђе 15-20 динара.
Добра је понуда млечних производа. Сир је око 20 а кајмак 60 динара. Пилетина се продаје по 50 динара (уређени пилићи), а 35 живе ваге.
Домаћице ових дана ужурбано завршавају припрему зимнице, али кажу да ниједне године није била скупља пијаца. Некада се роба бирала, било је воћа и поврћа за свачији џеп, док ове године нема ценкања око куповине.
Све остало што се купује за кућевне потребе такође је скупо. Јаја су од 2-3 динара по комаду. Меса, ко га купује и нема по избору јер се може купити само на једном месту. Сухомеснати производи су поскупели, слаткиши такође, као и средства за хигијену. Све у свему, до пара је све теже доћи, лични дохоци су ниски и нередовни, па се куповина своди на најнужније потребе без којих се не може.
С.А.
се закључити да је родност доста слабија него што су могућности. И даље се води евиденција да на територији наше општине има преко милион родних стабала чија средња родност даје сасвим солидну производњу било да се ради о индустријској преради и пласману или
у < _ дасе шљива пече у ракију. Једино је у овој производњи озбиљнији застој. Насупрот производњи шљиве, кукуруз је родио као никада до сада, а квалитет је на највишем нивоу. Родило је и у брду и у равници. Очекује се просечан принос од преко четири тоне по хектару. Процене су да је под кукурузом засејано више од 2.600 хектара. Ужурбано се ради на берби и упоредо врше припреме за јесењу сетву озимих усева.
Ако се посеју све планиране површине, а уз примену агротехнике, идућа година и идућа производња може се очекивати са бољим успесима.
Сумирајући постигнуто у минулој сезони намеће се закључак да је ово средње родна година. Међутим, важно је напоменути да су добијени производи доста квалитетнији него што је то био случај у неким ранијим годинама. Све је квалитетније, а рекорд у томе је принос кукуруза. Никада до сада није био бољи.
сликао: Јован МАРКОВИЋ
Обрад ПАВЛОВИЋ
У
3 27 – ШАРГА ШТО СТАДЕ2! - ПА СЕМАФОР ГАЗДА.
(Аутор: Живојин МАРКОВИЋ)
РЈДОМЕАА У мујСА“
Кинолошко удружење „Осечина“ из Осечине 3. октобра организовало је смотру паса свих раса. Смотра је одржана испред Спортског центра у Осечини.
Кинолошко удружење основано је крајем 1998. године, и ово је прва манифестација тог карактера која је одржана од оснивања.
Псе је оцењивао кинолошки судија Милета Срећковић из В. Каменице.
На смотри је учествовало осамнаест паса, од којих је седам оцењено са одличном, девет са врло добром и два пса са добром оценом.
Смотру је посматрао већи број љубитеља паса.
Најлепши пас по оцени судије Срећковића и већине посматрача је посавски гонич „Лиса", власништво Николе Крунића из Осечине.
Никола МАРИНКОВИЋ