Подгорац
10
СТодгораа,
сло фрашћ
31. децембар 1999.
Награђени рад
НАОРУЖАТИ
Дела великих писаца увек садрже значајне поруке које ће нам увек добро доћи у животу док корачамо напред и освајамо велике победе.
Ништа значајније и поузданије не може бити од богатства знањем које ће увек отклањати све препреке и омогућити добар живот и срећу, а човек може бити срећан уколико усклади жеље и: могућности, само све то треба знати. Важно је да човек усаврши себе, да максимално развије своје могућности, јер једино тако може опстати и напредовати у данашњем такмичарском друштву. Зато је неопходно наоружати се знањем и не дозволити да сила и моћ и незнање владају светом. Чини ми се да књига не може ништа променити јер је ово наше друштво засновано на неуравнотеженом односу мањине и већине, где мањина одређује правила понашања и диктира услове живота који њима одговарају. Због свега тога већина се мора покоравати независно од своје воље и квалитета.
Искрено се надам да ће доћи друго време када ће просвећени људи, знање и вештина доћи у први план, где ће знање бити главни показатељ вредности.
Као мала девојчица читала сам бајке које су ми помогле да научим да маштам и да се
увек надам да ће добро и прав-
СЕ ЗНАЊЕМ
да То
сваког од нас одржава у
победити. сазнање животу и помаже да увек истрајемо. Можда се данас чини да је то могуће само у бајкама, јер су такви услови живота, али ја сам научила да су добро и правда најважнији и да се до њих увек дође. Само је питање времена. Научила сам да се борим до краја, да је најважније да знам шта хоћу и ја ћу то моћи. Научила сам да
прелетим бесконачност, прес-
тигнем време, машту, а да | о! ом = 58 и пл ~ у : ( / БК 5) е ( , ~ | у у ој ~ 85 ) > ( г / 4 а % - –
никад не заборавим да корачам по земљи. Захваљујући знању које сам стекла читајући многе књиге, саградила сам неке своје принципе и правила која ће ми омогућити лакши пут кроз живот, без обзира на све препреке и кочнице. Јер учени људи, богати знањем, никад не могу пропасти, већ само могу
бити спутавани.
Ружица АРСЕНОВИЋ
севовевсоввсовсосвосвсвввсоввсосвовввевеовевеововввовсовосвововововсовеововввовове
ЗИМСКИ ПЕЈЗАЖ
Кад сам тог јутра кренула у школу, нисам очекивала да ће ме зубато сунце дочекати. Оно је сијало, али нимало није грејало. Изгледало је као да се ваљало у блату. Баре су биле залеђене, а ја сам лед разбијала. Он је био као стакло, провидан и леп. Са кровова су висиле леденице које су ми изгледале као велике лизалице. Пожелела сам да их узмем, али су биле високо. Почео је да пада и снег. Док сам гледала у небо, чинило ми се да лебдим заједно са снегом. Снег је био бео, али што сам дуже гледала, све ми је више личио на сутлију по којој је посут цимет. Сунца више није било. Као да се наљутило на Земљу и неће да греје.
Славица ПЕТРОВИЋ
ШКОЛА
Кад дођеш у школу препреке су тешке мораш да знаш
све без грешке.
Учитељи имају често оштар глас па кад кажу устани ти скочи зачас. Гордана БУРБЕВИЋ
ововеосссосвсосовососсовеововсовсвеосвсвосососововсовсвосвсоввевововове
сосесовсосовсосоввеововсосвсосввосвсовсовововесвввовевовововсосовсвсовевевсововвсеоссовосесовсовсосовсововове«
ЗАО О ШРОЗОР У 532
Књига-као море, као лептир,
као љубав, као живот. .. Књига-
као прозор у свет. Кроз широки
прозор који нам отвара књига видимо свет у свим бојама.
Само завиримо и видимо северни пол, велике океане, бескрајни свемир...
Упопрност и љубав према књизи многе људе је препородила. 'Читати, учити-то су речи наших стари. Књига нам пружа велико образовање, широк видик сазнања, открива непознато, нерешиво решава.
У а
гидола“. На пољу поезије и прозе
књизи увек тражимо памтимо песникињу Десанку Максимовић која је иза себе оставила читаво богатство стихова. Памтимо нашег нобеловца Иву Андрића и његов роман "На Дрини ћуприја“.
Сви
наши ствараоци на свим пољи-
наши савременици,
ма, помогли су нам да видимо
невиђено и пропутујемо путевима маште.
Читајући књигу, постајем тајни пријатељ црнаца, ескима, путујем океанима са китовима,
дружим се са патуљцима.
Постајем сенка ликова у невољи, срце ми зебе за њихове судбине, радујем се њиховим победама и њиховој срећи.
Књига је јача од сваке сабље, лепша од сваког цвета и већи пријатељ од највећег друга.
И када склопим очи, кад утонем у дубок сан, мој прозор у свет и даље је отворен, а то је
књига.
Ана АНТОНИЋ
МОЈА ПРВА КЊИГА
Свако дете чим проговори, почиње полако да учи стихове нашег најомиљенијег дечјег песника Јована Јовановића Змаја.
Зашто је то тако. Зато што су се његови стихови и песме увукли у срца свих људских бића. Када сам био још мален, изговарао сам стихове: "Таши, таши танана и свилена марама“, а затим -БЂиха, ђиха четир ноге, све четири круте“.
Кад сам научио да читам, у рукама ми се нашла књига "Ала је леп овај свет“. Читајући песме које се у њој налазе, сазнао сам да је чика Јова Змај много волео природу, њиве, потоке, брда, цвеће, птице и све остало што нас окружује. Његови стихови нас уверавају да је свет у коме живимо заиста најлепши.
Посебно место у његовим песмама заузимају деца. Према њима он гаји огромну љубав, а њихови несташлуци су углавном теме његових песама. Многа несташна и радознала деца себе могу пронаћи у песмама: "Мали коњаник“, 'Кројач из среде“, Мала Фема“ или Мали брата“.
Пошто су животиње деци много драге, песник је и њих описао. Он пева о шареном лептиру, маци која неће да се игра, китњастој веверици, мачку који иде мишу у сватове, псу Мури и пачићима у 'Пачјој школи“.
Све чика Јовине песме ми се много допадају, а многе од њих читао сам неколико пута.
Надам се да ће их и генерације после нас радо читати и дивити се њиховој лепоти.
Младен ЈОСИПОВИЋ