Подгорац
31. децембар 1999.
У теттпњотт
Изложба радова насталих у уметничкој радионици у Осечини
ПОДГОРИНА У КРУПЊУ
Ретроспективна _ изложба слика и скулптура ликовне колоније ·Подгорина 97-9%, одржана у библиотеци
Политика“ у Крупњу од 13-20. новембра 1999. године, представила је рађевским љубитељима ликовне уметности најбоља остварења настала на ликовној колонији у Осечини у протекле три године. Изложбену поставку чиниле су: 31 слика (19 аутора) и три скулптуре у дрвету, радови три скулптора. Отварајући изложбу професор Јованка Прокић је истакла да пред овим уметничким делима нико не може да остане равнодушан што довољно говори о њиховој вредности. Издвајајући као изузетно упечатљиву слику «Србија: Драгољуба Чавића (која одише статичношћу, фигурама без личних карактеристика скупљених на- гомилу, зачуђеним, окамењеним), она је нагласила: "Србија је велика у души аутора и у души сваког човека који у њој живи. Стиче се утисак да бисмо сваку слику на овој изложби и поред њеног особеног назива могли назвати-
Србија. Србија су поља и шуме, старе сеоске куће пуне породичне топлине. Србија је и слика тврђаве-симбола отпора и неосвојивости. Србија је и дрво разгранатог корена, још разгранатије крошње и лепих, зрелих плодова. Србија је и црква, која није случајно насликана плавом бојом, бојом неба, бојом смирења. Србија је и слика мушкарца и коња у заједничкој, очајничкој борби за спас од набујале водесимбола живота, али и стихије.“
Аутори изложених слика су:
Драган Каловић, Драгољуб Чавић, Саша Филиповић, Љиљана Војводић, Марија
Кузмановић, Беба Сувајџић, Зоран Нинковић, Бранислав Теодоровић, Мића Јагодински, Петар Латас, Слободан Гавриловић, Живко Ћук, Нада Миловановић, Сања Милановић, Гордана Гладовић, Дарко Петковић, Драгица Карајовић, Зоран Павловић и Олга Ивановић.
Аутори скулптура су: Радивоје Блечић, Живко Ћук и Милијан Петровић.
Олга ИВАНОВИЋ
Ритмичка секција Народне библиотеке Осечина
ПРВИ АПЛАУЗИ
Ритмичка секција, која ради
при Народној библиотеци Осечина, имала је 15. децембра свој други јавни наступ. Пред препуном салом Дома културе приказано је високо играчко
умеће. Наступ је био успешан, а
бурни аплаузи, који су пратили
сваку тачку, најбоља су подршка и подстицај овој младој дружини да настави започети рад.
-Жеља ми је да ова група остане што дуже на окупу, и да кроз ритмичку секцију прође пуно генерација деце-каже Сања Милановић, која је својим
преданим радом и одно-
сом према полазницима
за кратко време великом броју девојчица и дечака
удахнула љубав према овој врсти ангажовања
младих.
На слици: Чланови ришшмичке секције
СТодгораа, 159
Ликовна колонија “ Подгорина 97, 98, 99" - Из књиге утисака
МИШЉЕЊА ПОДЕЉЕНА, АЛИ ПОЗИТИВНА
# Одабране речи посетилаца изложби у Руми, Крупњу и Осечини # Напољу снег-лепота, унутра слике-лепота“ Пера Јосојевић-адвокат
а
# Узбуђен утисцима, срдачно честитам“ =... и музика је супер |“ Сладојевић Миодраг, фудбалер # Нинковићу, човече, свака част !“ Н. Ливада
Они пословни хвале труд, истрајност и могућност организовања:
# У оваквим тешким временима почети са радом на организацији једне овакве колоније, незахвалан је посао. Али кад се дела изнутра, из душе уметника одразе са зидова свим својим сјајем, онда сав труд добија свој смисао“
директор КС-а Рума
Поред академских сликара јак утисак су оставиле и слике наших сликара аматера, Нада“ Гордане Гладовић, "Манастир Острог“ Сање Милановић, које су на изложби у Руми биле највише похваљене.
Школска омладина је занемарила реализам и себе нашла на сликама "Судњи дан 3. Нинковића, 'На вратима истине“ Сање Милановић, “С друге стране сна: Гордане Гладовић, Ђавоља игра новог поретка“ Цолета Гавриловића, а нарочито на њих су снажан утисак оставила дела младог сликара Зорана Павловића "Еутаназија: и Фелер:.
Запажено место имају слике "Стара црква: Зорана Нинковића и Марије Кузмановић, као и слика Црква Вазнесења“ Бебе Сувајџић и Соколица“ Љиље Војводић.
Они широких погледа за које је уметност више од живота:
Увек ме радује сусрет са уметношћу.
Свака на свој начин, слика нас води у чаробни свет маште и сновиђења, кроз време, простор или васиону- кроз надања и будућност“
Ивана Усорац, проф.
"Хвала уметницима на несебичности, што су имали времена и воље да делом свог надахнућа уз присуство Божијег дара, озраче овај заборављени део наше планете.“
Нада Јанчић, учитељ
Реч уметника:
гАко ме буде у будуће, биће боље“
Блека
Никаква музика не би била компонована, никаква слика насликана, нити икаква песма спевана да у људима нема тежње да изнесу (излију) своја осећања којима делују на друге.
Ако кажем свој суд, или које слике настале у Колонији највише делују на мене, то су Србија“ Бата Чаве и 'Голгота“ Олге Ивановић. Нада МИЛОВАНОВИЋ
КУД "Крушик-Пластика“
ГОДИШЊИ КОНЦЕРТ-22. ЈАНУАРА
Традиционални, пети по реду, концерт КУД-а ЗКрушик-
Пластика“ одржаће се 22. јануара 2000. године. Биће то лепа прилика за све чланове ансамбла и публику да поново после једне године паузе због турнеје у Немачкој и ратног стања, проведу заједничко незаборавно вече у којем ће се сагледати умешност и уиграност ансамбла који се уврстио у сам врх фолклорног аматеризма Србије. Концерт ће се одржати у Хали спортова.
С. РАНКОВИЋ
КУД "Крушик-Пластика“ најбољи на такмичењу у Панчеву
МЕЂУ ФОЛКЛОРНИМ ВЕЛИЧИНАМА
КУД 'Крушик-Пластика“ је победник на концерту уметнички обрађеног фолклора у финалној групи у Панчеву. У наступу са 16 парова и програмом игара и песама из свог краја, са кореографијама
ка ПАН АИ 44 ·"Буклија у Подгорини и Колубари“ И •Подгорска свадба“, затим девојачком групом певача и солистом на двојницама и фрули, дошло се до вредне победе у јакој конкуренцији, а освојена је и награда публике. Супер финале је у Београду 29. јануара следеће године, када ће ревијално бити изведене све најуспешније нумере са финалних концерата по групама. За ову ревију КУД 'Крушик-Пластика“ се већ увелико припрема, а општа је жеља да се у наступу међу фолклорним величинама остави што бољи утисак.
У фолклорној елити: Чланови КУД “Крушик Пластика"
би - ЛОМЕ