Подгорац

16 СТодтораи,

Саћалалиј

ЧУ РОДОСА (БЕЛИ ЈА

Бели лук се увек сматрао чудотворном храном. Његова примена у исхрани је основа за добро здравље јер спречава појаву болести, а у случају да се и она појави користи се као лек.

Још 3000 г. п. н. е. кинески научници су писали о благотворном дејству белог лука. Жртвена јагњад Кине зачињавана су белом луком како би била укуснија и богатија. У исхрани ране сумерске цивилизације заузимао је најважније место. Чак је гајен у вртовима краља Вавилона, Викинзи и Феничани су га имали на својим дугим путовањима. У току Првог светског рата Британци су бели лук користили за контролисање инфекција док је у руским болницама због антибиотичког својства називан "руским пенцилином“.

Научници савременог доба-су наставили са испитивањем широког спектра дејства састојака из белог лука. Његове благотворене особине се заснивају на дејству сумпорних једињења и на супстанци која се зове алицин. Алицин има антигљивично и антибактеријско дејство. Алицин спречава репродукцију и ширење гљивица, без штетног дејства на организам и не убија бактерије већ спречава даље њихово ширење. То значи да бели лук спречава

инфекције и јача имунитет организма.

Пеницилин има исти механизам дејства као и алицин. Различита сумпорна једињења спречавају обољења типа Цандида, спречавају напад вируса и боре се против прехладе, херпеса, оштећења коже. ..

Дејство белог лука на крвни и кардиоваскуларни систем је веома велико, тј. спречава појаву повишеног крвог притиска и артериосклерозу смањујући серумски холестерол и триглицерине. Алицин шири крвне судове и тако коагулацију крви, покреће масноће и отровне материје из организма.

У белом лукуналазе се и витамини А, Б, Ц и Е као и минерали С, Ца, К, Зн, Се и Фе. Бели лук може допринети контолисању и обуздавању апетита, као и разлагању и варењу масноћа одстрањујући отровне материје смањује ниво масноће и шећера у крви и самим тим смањује телесну тежину.

У белом луку су пронађени германијум који спречава ширење канцерогених тумора и селен који повећава деловање витамина БУ зчишћењуг организма од отровних састојака.

Алицин, који има највише корисних својстава даје и карактеристичан мирис, који се

31. децембар 1999.

ослобађа тек кад се лук исече или измрви. Уколико је за вас и вашу околину мирис непријатан можете га се ослободити помоћу следећих савета:

-Бели лук не губи своја својства ако се користи куван а не свеж а при том је ослобођен непријатног мириса

-Исперите уста соком лимуна сажваћите кору лимуна или поморанџе

-Једите бели лук заједно са наренданом шаргарепом

-Жваћите зрна кафе или поједите свежу јабуку

Топлота ослобађа мирис белог лука, док га хладноћа уклања. Одмах по завршетку припремања опрати руке и прибор хладном водом и мирис ће нестати.

(У свету магије бели лук дуго представља заштиту од познатих и непознатих злих сила. Верује се да сан о белом луку доноси срећу, али, уколико сањате да га некоме дајете, то значи да губите срећу)

Ако уопште постоји кључ за дуг, здрави заувек младалачки живот, онда је то снажан систем имунитета. Ако бели лук уврстите у редовну исхрану пронаћи ћете тај кључ будућности.

ИЛИ

дипл. инг. Нада МИЛОВАНОВИЋ

(а у Тој и ЈА ОСА ЈА БАКА

Сирдија је једно од мањих села на североистоку општине Осечина. Простире се на површини од 990 хектара. Има 98 домаћинстава, која су распоређена у пет већих и два мања засеока. Најнасељенија је Доња мала, затим Јованчићи, па Речани, а мањи засеоци су Крстићи, Тадићи, Николићи и Новаковићи. МЗ има око 325 бирача.

Центар села је у близини Водице, места где се на Прве Тројице ломи славски колач. Тај стари обичај са народним вашаром после славе оживео је у новије време. Прве Тројице прославља цела Сирдија. У центру села је школа, продавница и откупни магацин, а изграђена је и сеоска амбуланта која, додуше, никада није приведена намени.

Сирдија слави Ђурђиц, а само једна фамилија слави и Светог Јована. Црква је заједничка са

Туђином, Осладићем и Драгијевицом и налази се на Плавању.

Највише становника носи презиме Павловић (82). Они потичу од четири лозе и једни другима нису близак род. За њима су Марковићи (43), којих има три лозе, а потом Николићи, Петровићи, Крунићи, итд.

После Првог светског рата Сирдија је имала 86 домаћинстава, после Другог тај број се попео на 136, а данас село има 98 домаћинстава.

Централни пут иде од Плавањског моста кроз центар села, па уз Речане излази на пут, код Великог белега, за Миличиницу. Са тог пута воде путеви у Крстиће, Новаковиће, Јованчиће и, углавном, сви се састају на Великом белегу. За Доњу малу пут је

У Туђину

ОЖИВЕЛА ВОДЕНИЦА СТАРА

Саграђена почетком двадесетог века на левој обали речице Туђинке, више пута рушена, паљена и до темеља уништавана, па изнова подизана, Јанковића воденица у Туђину од 4. децембра 1999. године живи свој нови живот.

Вредне руке њених поредовника учиниле су Јанковића воденицу опет младом и спремном за рад. У изградњи је учествовала и СО Осечина поклонивши један пластични бадањ. Све остало обезбедили су и урадили поредовници сразмерно величини свог реда.

Обновљена воденица у Туђину

Од првих дана _ постојања, до данас, за ову воденицу везано Је много лепих

догађаја (рецимо, у њој је на свет ·_ дошао један од садашњих поредовника Борисав Јанковић), а биће их сигурно и у будуће. Само кад је оживела воденица стара...

Слободан ВУЈИЧИЋ

посебан, а за Тадиће се иде путем од Гвозденог моста према Јелином гробљу и опет према Великом белегу.

Село је средње развијено. Воћарска производња је доминирајућа, а све друге гране су пратеће. Некада је на првом месту било сточарство, а нарочито је било развијено овчарство. Производио се веома квалитетан сир и други млечни производи. По неким предањима име Сирдија је настало по производњи сира. И воћарство има дугу традицију, о чему сведочи податак да се село некада звало Горња Драгијевица · (по _ чувеној сорти трешње гдрагијевчанке“).Овај назив и даље фигурира у неким старијим евиденцијама.

Село је добило електричну енергију међу последњима у општини, али је било и прво које је имало редовну аутобуску линију. Аутобус је долазио по два пута дневно у центар села, у којем траса пута има ширину каква је потребна и за магистрални пут, али село није било у стању да тај пут модернизује, па аутобуси више не долазе, а пут полако пропада.

Сирдија нема јаких природних извора, а мањи су каптирани, па је то један од разлога што у куће није уведена вода и нису постављени санитарни уређаји. Вода се користи само у нужне потребе.

Сирдијаши су весели људи и скоро да свако има понеки надимак. Познати су 'Велиманићи“, аЧотићи“, "Зечевићи“. Неки су по надимку били увођени и у званичне евиденције. Петар Павловић је имао два презимена: Петар Велиманић-Павловић. Живи се, релативно, дуго. Лука Павловић је живео 99 година, Паун Крунић и Душан Петровић скоро толико, а више њих је живело дуже од 90 година. Село има преко 30 посебних гробаља, само у Доњој мали 13! Гробља су доста неуређена.

Сирдија је имала, у своје време, чувене музичаре: Момчила Петровића са троредном и Милорада Андрића са дворедном хармоником, а врсни фрулаш био је Гојко Андрић. Традиција добрих музичара се наставља и данас. Гвозден Андрић је врстан хармоникаш, али се из здравствених разлога повукао, а Раденко Павловић Ћира важи за једног од најбољих хармоникаша у општини.

Имала је Сирдија и својих представника у органима власти. Новак Гајић је био председник општине, садашњи председник Драгољуб Николић такође је рођен у Сирдији, а и писац овог текста био је председник Извршног савета општине Осечина, и дуже време старешина у органима Општинске управе.

Сирдија је село које се воли. Многи који данас не живе у Сирдији, воле да дођу на славе и преславе. Да се виде, измењају мишљења и чекају следећи сусрет. Сирдијаши су стрпљиви и чекају боља времена за све, па и за себе. До тада срећно!

Обрад ПАВЛОВИЋ

| | 1 |

' 1 1