Подгорац
СПЛодевраа,
Пољопон ова
10. март 2000.
ли сета
На ПАДОВА општине биће засејано_ овог 5 У пролећа, 3.600 хектара пролећних култура, а највише = кукуруза (око 2.600 хектара) Као некада, до сада за збеђено довољно семена, посебно
“| | „сетву кукуруза је обе и које раније сазревају.
Ове сорте дају средње приносе, а раније сазре| рвање има двоструку предност. Зрео кукуруз лакше се | | чува, а у смени плодореда на време се ди леја за
сетву пшенице. . __У марту се очекује сетва око 300 хектара овса. Обезбећђено је довољно сортног семена, а ту је и прошлогодишњи род. За овас много значи да се сетва и што раније.
На око 300 а биће засејане повртарске културе. Планирана површина ће вероватно бити већа јер се очекује повећање површине под кромпиром. Ово из разлога што је кромпир, прошле године, био уништен, па се претпоставља да су његове резерве мале и да ће кромпир бити економски рентабилна култура. Пасуљ такође, има добру цену, а за свакога је значајно да за своје потребе обезбеди довољно повртарских култура. 5 -
Производња дувана има своје место. Очекује се његова сетва на око 400 хектара. Ни овде се сигурно неће стати на планираној површини.
Земљорадничке задруге и друга приватна пре, пољопривредне апотеке имају довољно вештачких ђ средстава за заш биља, а према најављеним мерама Владе
рбије очекује се редовно снабдевање нафтом и нафтним дериватима. - -
Проблем је што је пољопривредна механизација доста стара и што се занављање врши споро. Без д механизације нема ни квалитетне обраде земљишта, па се са те стране морају уложити додатни напори да се земљиште припреми и сетва обави на време. Тим пре што су пролећни дани „варљиви“, а ту су и радови у воћњацима, малињацима и купињацима, као и припреме за производњу крмног биља.
Али, као и увек када се планирају активности за извршење пролећне сетве и када се планира повећање приноса, обично се заборавља да истакне да је пољопривредна производња из године у годину све скупља. Она одражава достигнути стандард радничке класе, пензионера и других
Из ветеринарсме амбуланте
25 ПЕТА АНИ о о И АРОН КОЈА ОСЕМЕЊАВАЊА КРАВА
категорија, које имају ниска лична примања.
· друге стране није усклађен паритет цена са индустријеким производима, па чак и са прерађевинама од пољопривредних производа.
а је и овогодишња сетва скупа говоре подаци о ценама вештачких ђубрива, без којих се не могу постизати ни просечни приноси. Исто тако, високе су цене тракторских гума, акумулатора и других резервних делова.
Али, и поред низа тешкоћа које прате припреме за сетву,
очекује се да ће планиране површине, ипак, бити засејане, а за _
очекивати је већи принос од просечног.
пренели инв Неа
Уосталом крајњи резултати, највише ће зависити од ула- ;
гања у производњу, као што то и народна пословица каже: – Како сејеш, тако ћеш и - же Обрад ПАВЛОВИЋ
- Е, мој Шарга, како ствари стоје са овим.
горивом, бојим се да ћемо опет нас тројица.
морати да оремо
33 „Агроплод“
ПАЛА А ЛИ 9 (6
5 а Ке РИЛЕ та
Побољшање расног састава стоке и повећање плодности - главне предности амбулантног оплођења – каже др вет мед Зоран Ђуро Бељић
Вештачко осемењавање; крава, с озиром да је гове– дарство најважнија грана сточарства и да се у пракси репродукције и селекције животиња највише примењује, има вишеструки значај за сточарсво и велику предност над природним парењем. О томе у чему се огледа та
предност др. вет. медицине Зоран ељић, власник Ветеринарске _— амбуланте
"300-ВЕТ", каже:
– Применом вештачког оплођавања врло брзо се може променити расни састав сточног фонда, при чему се наследне особине приплод– њака као што су висока млечност, масноћа млека, велики дневни прираст меса и плодност преносе на читаве популације животиња.
По његовим речима вештачко оплођавање је поуздан зоохигијенски и 30– опрофилактички метод суз—
бијања и искорењивања пол–
них инфекција и заразних и болести.
У пракси вештачког осемењавања врши се редовна контрола приплодњака и плоткиња, што даје могућност да се на време открију И искључе из приплода све оболеле или сумњиве животиње, које би у условима природног парења могле лако да пренесу и рашире многа заразна обо– љења као што су трихи– номонијаза, вибриоза, бру– целоза и друге.
– Применом вештачког оплођавања повећава се плодност животиња, јер се врши контрола њихове репродуктивне способности. На основу гинеколошког прегле– да издвајају се женске животиње које имају обоље– ња гениталних органа, подвргавају се лечењу и као излечене приплођавају или се као неизлечиве искључују из приплода. Држање јалових крава уместо стеоних представља знатну економску штету и настаје тамо где се не врши вештачко осеме– њавање – каже др. вет. мед. Зоран Бељић из Осечине.
других паразитских
33 “Агроплод“ је осно– вана 1997. године. У то време, на нашем терену су постојале већ три “уигране" задруге које су годинама сти– цале поверење код својих коопераната. Реално сагле– давање локалне стварности и увиђање могућности рада још једног удружења задругара показало се исправним. Прве године рада почела је са откупом малине да би се временом, стичући поверење код својих сарадника, отво– рила могућност за откуп свих пољопривредних производа. Поред малине и купине, задруга откупљује печурку, обловину а постала је и ген– ерални заступник стилових моторних тестера за овај
крај. Како је рађено у прошлој години доказују саме цифре: откупљено је 4007
малине и купине, 80т суве шљиве (извесну количину је и сама задруга суџила у свом аранжману), 300мМ~“ обловине, а прелиставањем откупних листова види се да се овој задрузи обратило око 450 људи (домаћинстава). Инте– ресантан је податак, да је ова задруга и у време ратних дејстава, што је тада био и велики пословни _ ризик, авансирала у откуп произво– да. С друге стране, није било
проблема са повраћајем робе тако да је све што је и
(Карикатура: Живојин МАРКОВИЋ) _
откупљено – исплаћено је.33 |
“Агроплод“ је својим стално
запосленим радницима (г.
Душан Милошевић, г. Драган
Андрић, г. Зоран Јанчић и г–
Слободанка — Тошић)
ђица исплатила и зараду. Кредита нису имали – све су сами финансирали. Пословни партнери ове
задруге су Делта банка, ТИС
фебруарску :
Ваљево, хладњача "Лозница", ·
хладњача "Шабац“ ...
Проблеми: простор, немогућност добијања кредита, обезбеђење сиг– урности за улагање страног капитала, монопол на извоз...
Планови за ову годину: повећање откупа, настављање преговора са итали– јанском фирмом постављања мини центра за одржавање и воћа, благовремена
магацински
око |
дозревање _ помоћ “
кооперантима (већ је аван– .
сирано око 400т робе и
репроматеријала за комплет- |
ну пролећну сетву), јање сарадње
разви–
са другим |
задругама у нашем крају, као и свима којима је ово место ·
на срцу и души.
Нека им њихова крсна | слава Свети Сава у томе ;
помогне. Милан СИМИЋ