Подгорац
СТодесраи,
16. август 2000.
Уа
«с гРечено је"По делима нашим ће нас познати"
Апел за помоћ у изградњи Парохијског дома у Осечини
Пише: Протојереј Михаило Л. Станковић, старешина Цркве У Осечини.
По овој земљи српској трају спомени, као и по свим крајевима где Срби живе,
оних који не текоше само себи благо, већ се богатише Богом. А то су задужбинари, а задужбина је све оно добро које се из љубави према Господу уради, а за корист народа, за ближње и за млађа покољења. То је град– ња цркава, школа, домова, болница, мостова и свега оног што је на корист народа.
Први И највећи задужбинари су владари, потоњи светитељи, свете
Пали тебе Хиландара, Милешеве, Жиче, Грачанице, Дечана, Пећке Патријаршије, Раванице, Манасије, Крупе на крајњем западу задужбине цара Душана, Крке – задужбине Јелене, сестре цара Душана и
О 52 5 Студенице,
УДА И >> 7 2 < 2 У времена мирна, у вре– мена ратна, у године гладне, у године родне, зидали су и градили Срби вековима, и то претраја, отраја и оста.
Нису само задужбине цркве и манстири, већ и бол—– нице, домови за сирочад,
(47
разли пиљихе чинил, јер немам гвојуг И рече:
У себи
онда | ра моја:
почивај, једи, тиу, ( ћезумниче, ове но. од тебе
шти“ Тако
Прича о безумном богаташ
У једног богатог човека роди њива. И
у, шта сабрати. љетину Ово ћу учиншти:, срушишт/“ ЈЕ НИ РАЈУ саградшт. ћу
У „сабрати сва жита моја и сва ПИ казаћу души својој: Лушог имаш многа добра сабрана за многе године; сели. се. А пи. тражиће душу пзор а оно што си. припремио_ чије ће иба ономе који себи тече благо, а не богати се Богом.
“
„Лк. 12, 16–21
говорећи: та а
ћу, веће: и.
Бог му рече:
#
свих осталих задужбина расутих по целој земљи срп—
п 5: лозе Немањића. Кад' би, не дај Боже, неким чудом престале да постоје Немањићке задужбине и задужбине потоњих царева и краљева, ми бисмо остали без себе. Не бисмо знали ни ко смо и шта смо, Како бисмо се препоз–
ској, и по свим српским кра– јевима где су Срби некада живели и где живе. Дела која се зидају и граде не из гордости и моћи, већ Господу у славу, и народу на "ползу" –
корист, стварају благост и мила су Богу.
школе, путеви, мостови, чесме... И лепа реч је задужбина, помоћ ближњима је
задужбина. Све добро које се уради за друге из љубави према Богу је задужбина. Задужбина је велика жртва, а на жртву се приноси оно што се
највише __воли, јер жртва је израз љубави. И тако до данашњег дана.
Светлећи нам кроз тмину, задужбине, као кола ј плу та ши. обележавају векове, говоре и уче нас и упућује _на добра дела.
Последња половина века има мало задужбина. Ктитора чак и није ни било, и није ни смело да их буде, а онда је опет обасјала на нас благост наших предака и Српство тражи и налази своју душу.
Многа мала и велика, Богу мила дела, настају трудом,
Би: ХИ > ~ 75 ИО а УУ даром или прилогом верујућих
добрих људи.
Свети владика Николај је говорио да Срби не читају редовно Јеванђеље у својим домовима, као што то раде други _ народи, али реч Јеванђеља _уткана је у задужбине, цркве, болнице, школе, домове, па чак и у песме и приче кроз свако добро дело.
Сваки дар, од срца дат је драгоцен. Две удовичке лепте, та два мала новчића, пред Господом беху већи од великих прилога, јер даваху од сувишка, а она даде све што је имала.
Овом приликом апелујем на све људе добре воље, на друштвена и приватна пре дузећа да својим прилозима помогну градњу Парохијског дома у Осечини. Да на тај начин на овом простору Српске земље засија дух задужбинарства, да се и ми уврстимо у _задужбинаре градећи оно што је добро и корисно самим нама и нашим покољењима и милом Богу
они
драго. Као што каже старац Варлаам: "Једини пратиоци
душе на онај свет јесу добра дела човекова, било добра. било зла. Све што је човеку било мило и драго оставља га и окреће се од њега, само дела његова сва до једнога
иду са њим. Сви они који могу и желе да помогну градњу
Парохијског дома у Осечини, могу своје прилоге слати на адресу: Српска Православна Црквена Општина Осечина – за градњу Парохијског дома, Основна Банка Ваљево рач. 43900–623–3–2528 експозиту– ра Осечина 5022–240– 1358235–00.
Јер, речено је: "По делима нашим ће нас познати.
|