Подгорац

14 СТодтореан,

Мало Сирдијаш бише Београђанин

Зљатомир – Златко

Мпљесављевшћ

На обронцима Влашића, у селу Сирдија, општина Осечина, у засеоку Крстићи, у сиромашној породици Милосављевића, родио се од оца Иванка и мајке Драге син Златомир. Родио се 1812. године, у немирно време, на тери– торији преко које су често пролазиле војске, и турска и аустроугарска. Чувао је. као и друга сеоска деца, стоку око

Великог белега и по пашљацима и шумама проводио дане. У Основну четвороразредну школу ишао је на Плаваљ, где је , у то време, било

седиште општине.

У шеснаестој години живота одлучио је да напусти село и да чобански живот замени наким бољим животом. Одлази Златко, 1928.лгодине, у Београд са жељом да заврши неки занат и постане виђен човек

Срећа му се осмехнула и бива примљен на изучаваље ташнерског заната код чувеног београдског мајстора Милана Стојановића, који је имао разгранат посао и његови ташнерски производи су били познати многим београђанима.

Као послушно дете, а у жељи да постане неко и нешто, брзо је схватио тајне ташнерског заната, који завршава за три године, да би по завршетку рада

од још три године прешао у фирму

"Нешић-Стојановић" у којој ради још неко време Златомир–-Златко Милосављевић 1942.

године отвара своју ташнерску радњу у Чика Љубиној улици, а 1948. прелази у Балканску улицу, чувену по старим

занатима. У Балканској улици је чувена Златкова ташнерска радња за коју остаје везан до данашњих дана.

Златко није заборавио на своје тешке дечачке дане и на сиромаштво кроз које је прошао, па је тако помагао многима који су у Београд дошли са истим циљем

да се запосле и постану неко. Кроз његову радњу је прошло доста Сирдијаша, било да уче занат, било да преноће или да се ухлебе док не нађу посао. Неки су пожелели да изуче ташнерски занат. Од ученика који су код њега научили занат, преко 20 данас имају своје радње. У прво време, у ташнерској радњи вршене су поправке да би се касније радња усавршавала израдом савремених модела и јавила потреба за већим бро– јем радника, па је једно време у радњи било запослено и преко 20 радника. Прописи су били против Златка, јер је једно време у радњи могло да се , поред власника, запосли само два радника, а касније свега пет радника. Преко тог броја радници су били запослени на "црно" и власник би долазио под удар закона. И сада, у поодмаклим годинама, бивши Сирдијаш, сада Београђанин, много вре– мена проводи у радњи. Чак је констру– исао и неке машине да би посао модернизовао. Једну машину је сам склапао годинама и успео је. Посла има и Златко је задовољан. Кад је човек скроман и на мало. је задовољан. То га је одржавало и давало му снагу и за друге активнос– ти. Бавио се спортом и значајно допри– носио спортском, културном и свако другом развоју града у којем живи. Златко воли своје родно место и, кад год се укаже прилика, дође у Сирдију. Врати се помало разочаран, јер његових другара и другарица више нема. Златка воле млађи људи па му се тако празн– ина попуни. Златко је виталан човек и на радост његове родбине и пријатеља дружења ће још дуго трајати. Ко познаје Златка увериће се у тачност овог новинарског записа.

Обрад ПАВЛОВИЋ

16. август 2000.

Домаћа кухиња

2удина

Купине спадају у ред најздравијег воћа. У њима има много минералних соли, а највише гвожђа које је толико потребно деци, а И одраслим слабокрвним особама. Осим тога, зрнца из купиновог плода веома повољно утичу на регулисање рада органа за варење.

Купине се могу припремити и конзервирати на више начина; као слатко пекмез, сок, а у задње време се индустријски производи веома популарно купиново вино са ниским садржајем алкохола.

Купиново вино можемо и припремити на следећи начин:

Потребно је: гкг купина, 1кг шећера. У већу теглу ређати ред купина, ред шећера док се све не утроши, али грлић тегле мора остати празан. Повезати теглу хартијом или газом и оставити изложено сунцу 10 дана. Затим вино пажљиво одлити, па улити у флаше које се зачепе само ватом и оставе на топлом да се заврши врење. Након тога се затворе чепом или повежу це фаном и оставе међу зимницу

сами

Слатко од купине

На килограм воћа за слатко уз се килограм шећера и чаша воде се скува шећерни сируп до густине м и у њега се спусте купине. ; ширем суду. За време кувања не треба много мешати. Слатко је готово када из кашике сок споро пада у густим капљи– цама. Скинути са ватре. Ако се на површини накупила пена најлакше ћете је покупити перфорираном кашиком Отвор шерпе прекрити мокром крпом и оставити да се охлади. Потпуно хладно слатко сипати у суве, чисте тегле,

повезати и оставити. Нада МИЛОВАНОВИЋ