Подгорац
16. август 2000.
Ср ојие лља
Свасор ан, 5
ИМА ЛИ НАДЕ А ЗПРАВСТВО2
Ово је тема о којој се дуго говори, а сада коначно има наговештаја да се стање поправи. Са лековима је исти проблем, а нарочито тешко је шећерашима.
У оваквој ситуацији у здравству, основни принцип је пружање помоћи по утврђеном приоритету. Тренутно нам недостаје апарат за биохемијску анализу — истиче др. Душан Миловановић, директор Д.3. у Пецкој, проблема има и у стоматолошкој служби због недостатка материјала за лечење. Неопходних ампула, игала и шприцева за сада има.
Д.3. у Осечини чини се има већих проблема. Коначно је у стални радни однос примљена педијатар др Боса Алексић, а што се тиче осталог кадра недостаје стоматолог (за сада ради један зубар са пола радног времена).
Др Светислав Станојевић каже да је немогуће решити све проблеме са којима се
здравство суочава. Све је централизовано на нивоу Републике – од снабдевања лековима и потрошним материјалом до прописа које
доноси Влада Републике и Министарство здравља. · Сужен је асортиман лекова јер неке
фабрике не производе одређене врсте због ниске цене. Приватне апотеке су знатно боље снабдевене, али сви пацијенти нису у позицији да могу платити скупи лек. Најтеже је дијабетичарима јер скоро да је немогуће наћи потребне игле и лекове.
Неке врсте лекова којих нема, могу се набавити преко ОО Црвеног Крста у хумани– тарним апотекама док су избеглице боље снабдевене преко ИРС који ради такође са Црвеним Крстом.
За сада је извесно да у здравству нешто не функционише како ваља, па после најаве неких мера од стране Министарства за здравље, остаје само да се очекују бољи дани. СА.
г У заједничкој акцији Републичког завода за трансфузију крви у ОО
Црвеног Крста Осечина спроведена акција давања крви Прикупљено 50 боца
драгоцене течности. Екипа Завода за транс-
фузију дала позитивно мишљење о организацији, сматрајући да је одзив добар обзиром да је _ време годишњих одмора. Гордана Гладовић И Недељко Грујичип — студенти и
Драган Н. Марковић, радник “Лодгорке“, по први пут су| учествовали у добровољном | давалаштву крви.
У току саме акције под– ељена су признања и захвалнице даваоцима. Овога пута признања за 50 давања добили су Владан Грујичић, Радован Петровић И Деспотовић Драган, сви
запослени у "Крушик-Пластици" и Драган Васић, радник у "Подгорки".
Добровољно давалаштво крви последњих година је у опадању, а разлоге треба тражити у економским, социјалним и друштвеним кретањима. Даваоци крви нису мотивисани, али на сву срећу има још људи којима је помоћ другима драгоцена, а
хуманост најјачи мотив да дају своју крв спашавајући некоме живот.
Р=
С. АНДРИЋ
: Недавно је у горњем току реке Јадар уловљена пастрмка од 300 грама. ; Ово ретко риболовачко задовољство доживео је млади риболовац Душан Павловић (студент) који је пастрмку тешку око 300 грама (којој је требало
пуне 2 године да опстане у водама Јадра) после улова вратио у своје станиште.
: На овај начин потврђена је риболо– вачка срећа и успешна борба риболо– вачког друштва из Осечине да се воде „Јадра поново оживе рибом.
Наиме, 17.04.1998. године у Јадар је акцијом порибљавања пуштено 2500 „комада пастрмки тешких до 30 грама, а борба и опстанак у водама Јадра и ;данас траје.
Према речима председника риболо– вачког друштва у Осечини Радована Петровића, водама Јадра данас плове
ПАСТРМКЕ У ЈАДРУ
кленови, мрене, сомови, штуке, кркуше;; пастрмке и скобаљи. :
Тренутно се риболов најуспешније: обавља природним сезонским мамцима. ;
Клен се најбоље пеца на трешљу;: вишњу, дуд или зелени кукуруз. :
Мамац од црва, глисте, ровка или; ларве омогућује успешан улов бабушке штуке, кркуше, клена, мрене и сома Капиталци достижу тежину и до 20кг доњем току реке Јадар. :
За ову прилику господин Петровић: нам је дао и један савет за све заин-: тересоване риболовце који желе да; пецају на ларве. Оне се успешно налазе;
МЕ мањим рекама попут Сирдијашке,; убовиђе, Пецке, Остружањке и то; испод камења и дрвећа. Успешно:
чување ларви и до 5 дана могуће је на: два начина. Први је у чарапи потопљеној; у текућој води реке и други, оцеђену и: суву чувати на мрачном и хладном; месту. 52. :
Фонд књига Народне библиотеке богатији за 68 наслова. То је поклон Златомира Ђурића из Осечине, на чему му се запослени у Библиотеци захваљују. Међу поклоњеним књигама су дела Његоша, Толстоја, Карла Маја, Лајоша Зилахија, Балзака, Иве Андрића. Овим
донаторством _ господин _Бурић се придружио групи донатора који су већ поклањали књиге Библиотеци
Радови на, уређењу зграде Народне библиотеке планирани за ову годину приведени су крају. Завршено је спољно уређење, адаптација и преграђиваље унутрашљих просторија. На тај начин је добијен простор за дечје одељење, читаоницу, магацин за књиге и гардеробу за потребе КУД "Крушик-Пластика“. Сви грађевински радови су завршени, а у наредном периоду треба да се обезбе– де средства за набавку потребне опреме, како би овај простор могао да се користи за предвиђене намене. (Т.С.)
И поред високих температура и суше, варошица Осечина нема ! са снабдевањем водом. То није Пецком, где је крајем јула дошло несташице воде
= Овај проблем са водом је трајан у време летњег периода јер извори пресуше, грађани неконтролисано троше воду — рекао нам је директор ЈКП «Осечина" Живорад Бојичић.
– Сами грађани би требали да знају да шдеде воду, да не заливају баште, да не перу кола и дворишта, јер ће се резерве воде брзо истрошити – истакао је директор Бојичић. (СА.)
Седморо младих социјалиста из Осечине, у периоду од 1. до 8. августа боравило је на Дивчибарама, где је СПС Колубарског округа организовала Школу лековитог биља за младе од 14 до 21 године. Такође, у периоду од 8. до 15. августа, је оганизован Семинар на тему: "болести зависности". (СА)
Купајући се у Јадру (у Д Сретен Срећковић је примет [ јегуљу. Ухватио их је из радознал вратио у вир јер, како нам је ре било му је жао да их уништи, а да ли пе преживети у реци где само понегде има воде то незна, а нада се да хоће. (СА)
Ових дана у Горњем Црниљеву је приведено крају неколико акција:
– малтерисање Дома културе и бетонирање стаза око зграде,
– малтерисање ловачког дома "Миленко Павловић" и уградња столарије, – уградња столарије у Црквеном дому,
- ограђивање фудбалског игралишта. (ОМ.)
Крајем јула месеца преминуо је најс– тарији житељ Г. Црниљева Боривој Костадиновић, рођен 1906. године. (ОИ)
а“