Подгорац

м март 2001.

засечина: Бурна синдикална превирања

ВА РУКОВОДИОЦЕ · ПОЛЕДИЦА

1 » Радници 'Крушик-Пластике“ изнудили оставку директора, 33 "ПодгоРка-Аграр“ в.д. директоРа изгласано поверење, а четворици његових помоћника - није, = Кључа“ и у 'Марципану “

У СИНДИКАЛНИМ превишвањима, усталасаним после оолитичких __ промена од „арошле јесени у нашој земљи, 'фривредни руководиоци три |вјајвећа друштвена предузећа ' Осечини нашли су се на ељеликој - "клизавици". Од асвете Стефановића, генергалног директора "КрушикпПЛластике" изнуђена је "оставка, на референдуму у 33 'ГПодгорка-Аграр" в.д. дирекотора Драгољубу Николићу епзгласано је поверење, али анетворици његових најближих егарадника - није, у "Марцивпану“ се "заљуљала" фотежа Драгољубу Медићу ...

Најдраматичније било је у АКрушик-Пластици", где су воадници, незадовољни својим пплатама, недомаћинским опонашањем руководства, неодостатком посла и грејања, атражили укидање репрезвентације, затварање предтетавништва у Београду, раскхид уговора о доласку лекара гмз ваљевског "Крушика" у зприручну фабричку амбуланџту, затим забраном коришћења путничког аута финанмсијском _ директору ради одласка на посао и престанак даљег финансирања месног „жултурно-уметничког друштва

Пошто колегијум, Управни модбор и директор нису зенајозбиљније схватили радничеака упозорења и захтеве, уследио је референдум на жојем је велика већина зезапослених изгласала неповезрење Свети Стефановићу, који је после тога био

РА

ЛАЊСКА ИНВЕСТИЦИЈА: Школа у Белотићу

принуђен да након 25 година руковођења овом фабриком поднесе оставку и оде на дуже боловање.

У 33 'Подгорка-Аграр" таласања су настала после предлога руководећих структура да се што хитније уђе у процес својинске трансформације. Да ли је добра најновија процена вредности капитала фирме, да ли је прави тренутак за трансформацију, да ли је уопште могуће у све то улазити, а обзиром да је фирма регистрована као задруга2 Незадовољни одговорима на бројна отворена питања запослени су преко своје синдикалне организације организовали референдум.

Драгољубу Николићу, в.д. генералног директора, убедљивом већином изгласано је пуно поверење, али четворици његових првих сарадника - није. Запослени у највећем привредном колективу у општини Осечина били су неповерљиви према Пантелији Ивановићу, финансијском, Марку Марковићу, комерцијалном, Дејану Степановићу, техничком и Зорану Иконићу, директору примарне производње.

Група производних радника "Марципана" незадовољна укупним стањем у овом предузећу, покушала је да смени директора Драгољуба Медића и постојећи Управни одбор, али је њихов први озбиљнији атак на руководство фирме за сада - одбијен...

Д. САВИЋ

сесевеоесоосососесосессосвсесесесвсгвсссвоге

(снимио Д. САВИЋ)

СП рата

сПТодгорашц,

• Информација о извршењу Буџета општине Осечина у 2000. г.

• • • • • • • • • • • • • • • • С] • • • • • • • • • • • • • • • • • • • ] е • • • • • • • • • • • • е е • • е • • • е • • • • •е • • • е • • • С] • ел • ге • • • • • С] е • бе • • • • е • г • •

ПРИХОД 999 ОДСТО ОД ЛИВНА

Планом буџета Општине за 2000. годину укупан приход планиран је 13.254.700,00 динара, а остварен је у износу од 13.247.745,90 динара или 99,84% од плана.

Структура прихода:

1. Класични буџетски приходи од пореза остварени су у износу од 3.636.385,54 динара и чине 27,45% укупних буџетских прихода остварених у 2000. години. Највећи део пореских прихода остварен је од пореза на промет производа и услуга и то у износу од 2.307.618,82 динара или 17,42% од укупних прихода.

2. Локални јавни приходи остварени су у износу од 4.838.697,73 динара и у укупним приходима учествују са 36,86%. То су приходи које својим одлукама уводи Скупштина општине: накнада за коришћење комуналних добара од општег интереса, накнада за коришћење и уређење градског грађевинског земљишта, комуналне таксе и накнаде

3

ТЕЛЕФОНИЗАЦИЈА: Детаљ са летошњег свечаног пуштања у рад АТЦ у Баставу. (снимио: Јован МАРКОВИЋ)

и таксе за путеве. Највеће учешће, у овим приходима имају локалне комуналне таксе у износу од 2.268.588,84 динара и накнада за коришћење комуналних добара од општег интереса у износу од 1.824.728,72 динара, која се користи за финансирање комуналних инвестиција у општини. :

3. Остали приходи буџета износили су 4.727.663,63 динара или 35,68% укупних буџетских прихода. Највећи део чине приход од Буџета Републике и то за финансирање поверених послова општине у износу од 1.788.799,00 и приходи пренети за развој општине у износу од 2.000.000,00 динара.

Планирани приходи за финансирање поверених послова реализовани су у проценту 100%. Како се преко Буџетског фонда за комуналну делатност, грађевинско земљиште и путеве одвијају све инвестиционе активности општине, средства од Републике за развој у целини су пренета Буџетском фонду.

Распоређени расходи буџета износе 13.230.655,67 динара или 99,81% у односу на план. Остварени приход већи је од расхода за 17.091,23 динара и преноси се у следећу буџетску годину.

У структури расхода учешће трошкова је следеће:

1. Трошкови локалне самоуправе остварени су у укупном износу од 3.715.654,24 динара. У трошковима локалне самоуправе зараде и накнаде зарада запослених износе 2.600.265.35 динара и чине 69,98% трошкова локалне самоуправе, док њихово учешће у укупним трошковима износи 13,65%. Материјални трошкови локалне самоуправе износе 1.293.128,89 динара или 9,77% од укупних расхода.

2. За финансирање Законом утврђених права у области друштвених делатности путем посебних рачуна издвојено је 3.654.080,00 динара, што у односу на укупне расходе износи 27,61%. Из ових средстава финансирају се материјални трошкови у овим областима, зараде запослених за део запослених у друштвеној бризи о деци, зараде свих у култури и физичкој култури, затим инвестиције и огрев у свим областима, трошкови превоза ученика и наставника у основном образовању и трошкови доласка и одласка професора у издвојеном одељењу средње школе, трошкови програма у култури и други трошкови.

3. За Буџетски фонд издвојено је за инвестиционе активности и општу комуналну потрошњу 3.937.592,06 динара или 29,76% укупних расхода.

4. У 2000. години у сталну буџетоку резерву издвојено је 85.195,00 динара.

Из претходних година пренето стање сталне резерве износи 55.285,61 динар, тако да стање сталне буџетске резерве 31.12.2000. године износи 140.480,61 динар. Средства сталне резерве нису трошена и налазе се на жиро рачуну Буџета Општине.