Подгорац
12 СТодеорац,
сПедрттетацја
7. новембар 2002.
Деца и њихова права
лтивни УчеонИициИ У ЖИЈЕОГУ
Свако друштво очекује да његови млади одрасту у способне о одговорне грађане који Ће допринети доброти заједнице. Па ипак, деци широм света су често ускраћена права на опстанак, потпуни развој и активно учешће у животу заједнице.
Не може се очекивати да ће деца чије се базичне потребе не задовољавају а основна права ускрашују одрасти у зреле, продуктивне чланове друштва, спремне да разумеју и поштују права других. Ускраћиванје права деци не узрокује само њихове личне патње, оно такође сеје семе за политичке и социјалне немире, па чак и за насилне сукобе.
Питања права утичу на свачији живот, директно или индиректно. Зато је у интересу индивидуалног али и глобалног развоја, неопходно да знају која су њихова права, да науче да саосећају са онима којима су та права ускраћена и да буду оспособлјен да предузимају акције у корист сопствених и права других. Упознавање са конвенцијом о правима детета је један од начина да се то започне.
Конвенција о правима детета је један уговор Уједињених нација који прецизира која све прва припадају деци. Настала је 1989 године, а наша земља је потписала 1990 године. Она поставља основне стандарде за добрбит деце на разкличитим стадијумима њиховог развоја. Државе које потпишу тај уговор (конвенцију) постају чланице тог уговора и прихватају обавезу да буду законски одговорне за њену примену.
Конвенција садржи 54 члана, који одређују поједине врсте права.
Можемо разликовати четири групе права:
ПРАВА НА ОПСТАНАК - обухватају права на живот и право на задовољавање основних, егзистенцијалних потреба, као што су: исхрана, кров над главом, адекватан животни стандард, медицинска нега.
ПРАВА НА РАЗВОЈ - укључују све оне ствари које су нужне за нормалан и потпуни развој свих потенцијала детета, као што је право на образовање, на игру на слободно време и рекреацију, на културне активности, право на приступ информацијама и слободу мишљења, изражавања и вероисповести.
ЗАШТИТНА ПРАВА - траже да деца ! буду заштићена од свих облика злоупотребе, занемаривања И алостављања. Она обухватају таква питања као што су рад, сексуална и економска злоупотреба деце, употреба дрога, учешће деце у оружаним сукоби- | ма, брига о деци избеглицама, малолетничка деликвенција, насиље и физичко злостављање.
ПАРТИЦИПАТИВНА ПРАВА - дају деци могућност да буду активни учесници у животу своје заједнице. Она укључују право на слободно изражавање сопствених мишљења и на учешће у одлучивању о стварима које их се непосредно тичу, право на удруживање и мирно окупљање, Што су старија, а њихове способности развијеније, деца треба да имају све више могућности за активно учешће у животу заједнице, како би могли да се припреме за улогу одговорних чланова
друштва.
#
Рад Марије КОСТИЋ
Чланове дечијих права из Конвенције о правима детета припремићемо за следећи број, а сада пар примера права која би желела наша
деца (из основне школе) да имају:
"Волела бих да имам права када моја мама нешто погреши да је истучем и пошаљем у кревет."
"Волео бих да деца имају права да их мајке воле највише на целоме свету и да их не туку."
"Да имам право да мама сваке зиме исплете нове чарапе."
"Да имају право да се у школи више играју него уче"
"Да имају своје рођене родитеље".
"Да деца не пате ако се родитељи свађају".
"Сва деца би требало да имају права да искажу своје мишљење, а да због тога не буду кажњена. Ех да имаш право! То је за сада само леп сан, али молимо родитеље да га макар не покваре." "Да деца могу да купе слаткиша колико хоћу."
"Да сва деца света имају право да сваки дан гледају цртаће и да имају много слаткиша."
"Ја бих волео да имаш право да ми мама печ палачинке".
"Највише бих волео да се деца жене у деветој години са ким хоће".
"Да са неба падају слаткиши.“
"Ја бих волела да имам право да имам брата Ђорђа".
"Да имам право да се дружим с киме хоћу".
Ружа ТОМИЋ
Основним школама у Осечини и Пецкој потрбно - специјално одељење
БОЉЕ ЗА СВУ ДЕЦУ
Отварање макар једног специјалног одељења за децу школског узраста која су ометена у развоју једна је од важних заједничких потреба обе матичне основне школе и њиховим издвојених одељења на подручју општине Осечина.
То су директори школа из Пецке и Осечине ове јесени предочили Извршном одбору СО, у нади да ће тај проблем, уз помоћ општине, а у сарадњи са министарством, у најскорије време бити решен.
- Од укупно 368 ученика, колико је уписано у текућу школску годину, уочљиве говорне мане, интелектуалне ' и емоционалне или сметње у слуху и ' виду има 17 ђака, односно око четири
' одсто - каже Величко Илић, директор ' ОШ "Чеда Милосављевић" у Пецкој.
По његовим речима, до ових : података дошло се на основу прецене ' наставника, пре свега разредних старешина, __ којима је – посебно стављено у обавезу да ученицима који су на било који начин хендикепирани
посвете више пажње и пруже им свакодневну помоћ.
У овој општини никад није било стручне _ категоризације деце, с обзиром да због недостатка ни најминималнијих услова (материјалних и кадровских) до сада није планирано њихово издвајање у посебно одељење, мада за тако нешто, по мишљењу Миливоја Миљковића, в.д. директора ОШ "Браћа Недић", коју похађа 798 ученика, одавно има потребе и у овој школи.
- Рад са децом са урођеним или стеченим психофизичким недостацима тренутно се, уз доста напора, остварује индивидуално или успутно на редовним часовима и редовном наставном процесу, на којима често нема довољно времена ни за децу којој је потребан посебан стручни третман, нити за остале ђаке. Зато би отварање специјалног одељења било најбоље решење за све - сматра Миљковић.
Д. САВИЋ