Подгорац
- 7. новембар 2002.
· Агонија највеће фирме
олтару ла реттаа
РРЕВС ЛЕГ СУРЕ“ ПОНОВО У СТЕЧАЈУ
После вишемесечне најаве
од 26. септембра уведен је
·_ стечај у 33 "Подгорка - Аграр",
"други по реду у последњих 10 година.
Стечајни управник Милијан Рафаиловић из Ваљева, тренутно своди финансијско стање овог колектива, који је већ дуги низ година у великим проблемима.
Стотинак радника заједно са колегама из "Хладњаче" долазе на посао, док су остали на Заводу за запошљавање.
Поновни стечајни поступак у овом колективу уследио је после нагомилавања проблема и зауставлљања производње.
Вишемесечна борба синдиката резултирала је захтевом за стечај, који је "обећан за мај 2002. године.
Пошто до стечаја није дошло, већи број радника тужио је фирму за надокнаду ЛД, и престао је да долази у фабрику, док су радници у трговинским објектима наставили са радом.
Решењем Општинског Суда право радника з3за- наплату потраживања, део покретне
Приватизација. ИТ] М
имовине и залиха роба и сировина продато је путем лицитације. Трговински Суд зауставио је даљу продају некретнина. Увођењем стечаја радници
су прешли на Завод за запошљавање , али због вишемесечног застоја у
производњи тј, не производње надконада ЛД биће у висини минималне цене рада од 3.500 динара.
Радници који су по други пут због стечаја на бироу прво на надокнаду остариће у дужини до 6 месеци јер су своје право (према дужини радног стажа), једном искористили.
Судбина највећег колектива у општини Осечина, за који је везан и велики број пољоприврадних произвођача, требало би да буде проблем број један. Нажалост овај проблем решава се изузетно споро, а запослени _по други пут преживљавају исту агонију. Хоће ли и кад одговорни бити прозвани
АРЦИ НАН"
ЧЕКА БОЉЕ СУТРА
"Марципан" је прво друштвено предузеће у Подгорини које се приватизовало. Нови власник, односно већински акционар је белгијска фирма "АРЕКС -ПУАРАОС", док ће други акционар највероватније бити једна данска фирма дугогодишњи партнер "Марципана".
Урађена је докапитализација предузећа, а сада следи припајање дела где је то урађено и мешовите — фирме. Већина запослених радника ће остати и! даље у радном односу. Оно ћтол је најважније, након 16 месеци, ! исплаћена су по два лична! доходка.
Од директора Драгољуба! Медића, сазнајемо да је! отпочео ремонт свих построје-1 ња за почетак новогј производног програма. Део! друштвене фирме ће ићи на! "аукцијску приватизацију, део! приватизације, око 30 одсто ће! се радити за раднике. | - Ми већ сада отпочињемо! преговоре за извоз марципан!
масе и других производа који ће! ићи на Европско и Америчко
тржиште, чули смо од директо- ! · ра Медића. 1 Иначе, поред "Арекса", на
тендеру за продају "Марципана" били су заинтересовани "Култ"
1 1 1 1 1 из Турске, "Колинска" |
Љубљана, "Публикум" из Словеније, "Нестле" и други али је прихваћена понуда "Арекса" као најповољнија.
-Сада се десило оно што је требало одавно урадити у "Марципану", али смо били спутавани од многих. Ипак, ово стање у фирми је повољно. Дошло је са закашњењем, али је то боље него оно што остаје иза нас, - закључио је на крају разговора за наш лист директор Медић.
САН
“Крушик-Пластика"
СП одгорац,
ТЕХНОЛОШКИ ВИШАК
-У септембру број запослених у Крушик-Пластици стао на 329 радника. - Приватизација на прагу фабрике, која још увек нема статус. - Заинтересовани Немци и Словенци.
У "Крушик-Пластици“ дошло је до смањења броја запослених за 36 радника, који су проглашени технолошким вишком и уз отпремнину од три до 6,5 ЛД прешли на Завод за запошљавање , где ће зависно од дужине радног стажа примати умањени ЛД , до две године.
Изменом колективног угово-
ра, уз сагласност синдиката, примењена је законска могућност о одпуштању 10
одсто запослених без посебног социјалног програма. Добро-
вољно се изјаснило 36 радника (производна режија 14, режија 10 и производни радници 12), да као технолошки вишак напусте фирму.
Питање приватизације већ дуже време заокупља ову организацију. У августу се Холдинг Крушик изјаснио о давању слободе и самосталности на путу
приватизације и слободе самосталне одлуке о иступањау 0оз Холдинга уколико се пронађе добар и озбиљан купац.
По речима Живојина Марковића, "Пластика" је зависно предузеће, везано за
Холдинг и добро је што је тако. -Прича наменске производ
ње је недовршена прича и чека се одговор Министарства војске о судбини наменског дела "Крушик-пластике". За цивилни део фабрике (пре свега погон цеви и резервоара ), јавила су се два модућа озбиљна купца "КОВИНОПЛАСТИКА" из Словеније, у чијем је саставу некадашња фабрика "Минерва" са којом је "Крушик-Пластика" имала веома добру пословну сарадњу. Друга је 'БАУКУ" из Немачке - лиценцни давалац техно-логије спиралног мотања, која је заинтересована за технолошко унапређење овог погона.
-Даљи потези на путу приватизације биће начињени тек након одговара из Министарства војске, - каже Марковић.
За сада у "Крушик-Пластици" тече уобичајена производња и неуобичајена конкуренција на тржишту цеви и резервоара, којег свакодневно освајају произвођачи ових производа из Италије, Немачке, Македоније и Словеније. У овој утакмици "Крушик-Пластика" полако губи јер на технолошком плану за унапређење приозводње и освајању нових технолошких захтева у задњих 25 година није начинила видан помак.
За сада плате се примају релативно уредно, а њихову висину _ лимитира — месечна производња од 15 милиона динара.
Да ли ће ефеката после одпуштања 10 одсто радника бити остаје да се види.
'
С. РАНКОВИЋ
1 Рада Радулувоћ начелник за привреду у СО Осечина
ПРОГРАМ РАЗВОЈА - ПРИОРИТЕТ
На предлог секретара С0-е, ИО је поново указао поверење Радмили Радуловић која ће у нередне четри године обављати послове начелника одељења за привреду и финансије. Послови су веома сложени и одговорни а везани су за финасије буџета, урбанизам, пољопривреду, саобраћај, занатство, индустрију И
! водопривреду.
-Тренутно нам је најприоритетније спровођење Програма развоја општине и обезбеђивање средстава-чули смо од г-ђе Радуловић која даље каже:
-У наредном периоду посебан акценат је дат побољшању
ажурности и законитости у раду одељења као и његовој организацији, што је везано за материјално - техничку и кадровску оспособљеност.
На питање шта све ново доноси Закон о буџетском систему, чули смо следеће:
-Овај закон доноси и налаже и нове обавезе што је условило организовање службе за финасије и буџет. Општине ће успоставити све елементе које имају савремена одељења за
финасирање, што укључује послове контроле, процене, трезор, набавке техничких
средстава за рад. Сложеност посла који је пред нама обављаће се по фазама. Ово
опет има за потребу да се набаве рачунари, прикључење на интернет, како би запослени могли пратити динамику посла.
Одељење за привреду и финансије ће се максимално ангажовати на изради Програма и прибављању документације као и средстава везано за инвестиционе активности и развој општине.
Наравно, предстоји и процес приватизације предузећа у нашој општини, затим ребаланс буџета и доношења Планова рада за нередну годину, и низ других послова из делокруга рад у овој области.
С.АНДРИЋ